Kako su komšije profitirale od ruske invazije

Dobro došli u LVII izdanje Georeporta na Velikim pričama. Prošlo je gotovo hiljadu dana od početka ruske invazije na Ukrajinu i u ovoj epizodi smo stavili u fokus države koje se graniče sa dve bivše sovjetske republike. Ishod rata neće samo ostaviti posledice na Rusiju i Ukrajinu već i na sve okolne susede, od Finske, preko Poljske i Mađarske, do Rumunije, Moldavije i Gruzije.

Sve pomenute države ne samo što rade na limitiranju štete rata u komšiluku već i pokušavaju da maksimalno profitiraju iz nove geopolitičke stvarnosti. Finska je sa Švedskom ušla u NATO, Poljska je postala prvi kontinentalni saveznik SAD, Mađarska naplaćuje svako popuštanje oko Ukrajine u institucijama EU, Rumunija je od slepog creva postala stub jugoistočnog krila NATO-a i isposlovala dugo željeni ulazak u Šengenski prostor, Moldaviji su se iznenada otvorila vrata Evropske unije, a Gruzija je zahvaljujući zapadnim sankcijama prema Rusiji i dolasku ruskih preduzetnika doživela ekonomski procvat.

Razlog zašto zvanični Stokholm i Helsinki nisu ni pokušavali da otvore put ka članstvu u Severnoatlantskoj alijansi bilo je gotovo plebiscitarno opredeljenje građana Švedske i Finske za neutralnost svojih država. Ruska invazija na Ukrajinu je u roku od par dana okrenula to dominantno raspoloženje za 180 stepeni, tako da su švedska i finska vlada iskoristile priliku u letu, napustile politiku neutralnosti i kompletirale ulazak u NATO.

Poljska postojeće geopolitičke prilike upotrebljava za profilisanje kao ravnopravnog partnera Nemačkoj i Francuskoj u EU i prvog saveznika SAD u Severnoatlantskoj alijansi u Evropi. Povratak Donalda Tuska na vlast omogućio je i obnavljanje tzv. trilaterale ministara odbrane Francuske, Nemačke i Poljske koji je bio zamrznut tokom vladavine partije Pravo i pravda Jaroslava Kačinjskog. Sledeće godine biće održana i prva vojna vežba združenih francuskih, nemačkih, holandskih i poljskih snaga.

Mađarska nastavlja da igra dvostruku igru tražeći sve legalne i dozvoljene načine da nastavi saradnju, posebno u energetskom sektoru, sa Rusijom a da istovremeno ne ugrozi fondove na raspolaganju u EU. U Budimpešti pravdaju svoju poziciju time da nisu oni (Orbanova vlada) povezali Mađarsku gasovodima i naftovodima sa Rusijom već da su je zatekli i da samo žele da je maksimalno iskoriste jer je to najjeftiniji način da obezbede energente za svoju privredu.

Rat u Ukrajini je anticipirao kraj kohezivne Višegradske grupe, koja bi svakako pala na ispitu s povratkom na vlast Tuska imajući u vidu njegov odnos sa Orbanom i njegovom politikom. Orban za razliku od poljskih lidera invaziju Rusije na Ukrajinu vidi kao obračun dva slovenska naroda koji ga se, u suštini, malo tiče. Na drugoj strani, i za Tuska i za Kačinjskog Rusija predstavlja egzistencijalnu pretnju.

Rumunija će imati mnogo važniju ulogu i status unutar NATO-a i posledično u EU nego što je imala prethodno zahvaljujući ruskoj agresiji na Ukrajinu. Na teritoriji naših istočnih komšija niče najveća NATO baza na Starom kontinentu, veća i od one u Ramštajnu. Rumuni su se gotovo preko noći iz zaboravljenog ugla Evrope našli u strateški važnoj poziciji, uklešteni između dva nestabilna regiona koje pojedinci definišu i kao „crne rupe“: balkanskog i crnomorskog.

Istorijski gledano, Moldavci i Gruzijci su imali gotovo dijametralne odnose sa Ukrajincima, pogotovo u poslednjih par decenija. Prvi nikada nisu bili u dobrim relacijama sa istočnim komšijama, dok su drugi bili apostrofirani kao „sestrinska republika“.

Ruska invazija na Ukrajinu promenila je iz korena prethodnu sliku. Moldavija je sa Ukrajinom postala istočni tandem na putu ka članstvu u EU, dok je Gruzija, pogotovo u poslednjih godinu dana, krenula u suprotnom smeru sklapajući strateške sporazume sa Kinom i poboljšavajući odnose sa Rusijom.

Takođe, Kišinjev i Tbilisi su veoma profitirali od ruske agresije na Ukrajinu. Moldavija je otvorila put ka članstvu u EU koji je, sve do februara 2024. godine, bio hermetički zatvoren, a Gruzija je izašla iz ekonomske krize, prvi put posle 2007. godine ima ekonomski rast sa dvocifrenim brojem, i postala je važno čvorište za novu maršrutu kineskog „Novog puta svile“ preko Kaspijskog jezera i Azerbejdžana do Turske i dalje ka Evropi.