Izrael dobija spoljni, ali gubi unutrašnji rat (VIDEO)

Dobro došli u LXXXIX izdanje Georeporta na sajtu Velike priče.

U ovoj epizodi bavimo se Dvanaestodnevnim ratom između Izraela i Irana, kako ga je nazvao američki predsednik Donald Tramp, ali pre svega želimo da predstavimo unutrašnji odnos snaga u Izraelu koji je u dobroj meri kumovao postojećoj bliskoistočnoj krizi.

Mnogi su se zapitali u prethodnih par godina kako je moguće da je Izrael od laburističke zemlje postao ultranacionalistička i da li to ugrožava budućnost samog Izraela.

Paradoksalno ako pogledamo strukturu stanovništva, kao i religioznost rastućih grupa unutar Izraela i Irana, za 30-40 godina, veće su šanse da u Teheranu imamo umerenu ili mlako religioznu vlast nego u Jerusalimu.

Izrael dobija spoljni rat, ali bi mogao da ga izgubi kod kuće. Taktički izraelska vojska i obaveštajne službe vraćaju izgubljeno poverenje, ali ultrareligiozno nacionalističko krilo izraelskog društva podriva laičko ustrojstvo države i dovodi u pitanje njen opstanak. Zemlja koju je zamislio otac cionizma Teodor Hercl i koju su stvorili Ben Gurion, Golda Meir, Moše Dajan mogla bi da nestane brže nego što i najpesimističniji scenariji predviđaju.

Opstanak jedine funkcionalne demokratije i pravne države na Bliskom i Srednjem istoku ne mogu da ugroze suštinski Iran, Turska ili arapske komšije. Mnogo veću realnu opasnost predstavljaju snage koje žele da pretvore Izrael u teokratsku državu sa bliskoistočnim pečatom i po cenu građanskog rata. Više nije aktuelno pitanje „Kuda ide Izrael?“, postavljano u prvim godinama njegovog postojanja, već „Ko je Izrael?“.

Jevrejska država nezaustavljivo klizi ka istoku, na kome se, istini za volju, već geografski nalazi i kome kulturno i svetonazorno pripada većina njenih današnjih stanovnika. Sudbina jevrejske države nije u rukama potomaka osnivača Aškenazija, Evropljana i laika, već Jevreja koji su došli posle proglašenja nezavisnosti, pretežno Sefarda iz arapskih država i Persije, i ultraortodoksnih Jevreja.