Ilon Mask: Promena sveta ili besmrtnost?

Dobro došli u LVI izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi tražimo odgovor na pitanje da li Ilon Mask želi da promeni svet ili da pronađe način da postane besmrtan, da li želi da bude lider planetarne desnice ili samo, metaforički rečeno, veliki vezir Donalda Trampa.

Mask pripada grupi ljudi koji smatraju da imaju misiju na planeti koja ide dalje od njihovog poslovnog angažmana. Sam za sebe kaže da ne želi da bude cvet u vrtu već da bude baštovan koji će omogućiti da biljke cvetaju. Mask ne samo što veruje da može da promeni svet već ide i korak dalje ubeđen da je njegova misija da spase čovečanstvo jer ima viziju.

Među Maskovim biografima, inače sve popularnije zanimanje, raširena je teorija da Ilon ne želi toliko da zavlada svetom ili njegovim najnaprednijim delom koliko da postane prvo besmrtno stvorenje na planeti.

Svoju političku i poslovnu filozofiju Mask bazira na etici longtermizma. Reč je o nekoj vrsti moralne filozofije koja kao krunski moralni princip propagira uticanje na budućnost čovečanstva. Reč je o grani etičke teorije utilitarizma pomešane sa formama futurizma o kojoj su najviše pisali švedski filozof Nik Bostrom i australijski filozof Tobi Ord.

U par reči, njihova ideja je da treba maksimalizovati blagostanje tako da koristi imaju ne samo današnje već i buduće generacije ljudi. Na tom fonu su Maskovi poslovni poduhvati kolonizacije svemira i brige za budućnost čovečanstva koju moramo sada da osiguramo.

Maskovi alergični stavovi prema migrantima, i pored toga što je i sam migrant (doselio se u SAD kada je imao 20 godina), voukistima, vatreno zagovaranje teorije zavere o “etničkoj zameni” stanovništva u SAD i EU i neizostavno targetiranje Džordža Sorosa kao glavnog krivca svih planetarnih problema ne predstavljaju novinu. Američki tajkun južnoafričkog porekla nije megafon ekstremne desnice, kako ga pojedini predstavljaju, on je više inkarnacija suverenista i populista a desničarski tribuni su tek njegovi epigoni.

Ni u jednoj drugoj državi na svetu, a pogotovo kao emigrant, Mask ne bi mogao da stigne tako visoko a da sačuva autonomiju ekonomskog i političkog delovanja. Njegove kolege u Ruskoj Federaciji i Kini, od Hodorkovskog, preko Durova, do Džeka Maa, ili su zatvoreni, proterani, ili ubijeni. Mask ne samo što je u permanentnom sukobu sa državnim organima SAD već veoma aktivno učestvuje u izbornoj kampanji kandidujući se da postane “veliki vezir” SAD ako pobedi Donald Tramp.

Ne bi bilo prvi put da veliki preduzetnici uslovljavaju američku politiku. Vilijam Randolf Herst, rodonačelnik tzv. žute štampe i veliki protivnik Džozefa Pulicera, bukvalno je gurnuo u rat SAD protiv Španije za Kubu samo da bi mogao da prodaje bolje i više svoje novine i da pojača svoj uticaj na Vašington.

Henri Ford, okoreli izolacionista sa otvorenim simpatijama prema Hitleru i nacistima, borio se iz petnih žila da SAD ne uđu u Prvi i Drugi svetski rat. Armand Hamer koristio je svoju poziciju predsednika “Occidental Petroleuma” za sklapanje poslova sa SSSR-om i vrebao je svaku priliku da smanji tenzije između Vašingtona i Moskve i doprinese otopljavanju relacija.

Mask je pružio podršku gotovo svim nacionalističkim liderima u zapadnom svetu, od pomenutog Trampa u SAD i Najdžela Faraža u Velikoj Britaniji, preko Marin Le Pen u Francuskoj i Alis Vajdel u Nemačkoj, do Đorđe Meloni i Matea Salvinija u Italiji i Viktora Orbana u Mađarskoj. Njima treba dodati i predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg predsednika Brazila Žaira Bolsonara i novog argentinskog Havijera Mileija zvanog “Afuera”.

I kad već pomenusmo Bolsonara, Mask i njegove kompanije, pre svih društvena mreža X, kolateralna su šteta obračuna Lulinog vladajućeg režima u Braziliji protiv netvorka koji je iza sebe ostavio Bolsonaro u ekonomskoj, političkoj i administrativnoj sferi. Budući da Bolsonaro želi da kruniše isti san kao Lula i da se jednog dana vrati na vlast u Braziliji, jasno je zašto su najbliži saradnici bivšeg brazilskog sindikalnog lidera krenuli u obračun sa svima koji mogu da pomognu ili olakšaju realizaciju povratka Bolsonara na vlast. Među njima Mask je najvažnija figura.

Mask i par njegovih kolega iz sektora novih tehnologija akumulirali su previše vlasti i moći uključujući i instrumente da utiču direktno na izbor budućeg predsednika SAD ili bilo koje druge države na svetu. Ruzveltov presedan je tu, zakoni već postoje, ali u Beloj kući nema novog Teodora i neće ga biti bez obzira na to da li će pobedu odneti Tramp ili Kamala Haris.