Evropa i Britanija, ko je sa Marsa a ko sa Venere?

Dobro došli u L izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se Evropskom unijom i Velikom Britanijom s namerom da dokučimo ko će vladati na dve strane Lamanša u sledećem periodu.

Okruženje je takvo da se čini da se vlast kotrlja Evropom i da će je uzeti onaj ko skupi hrabrosti da se sagne i uzme je (Dostojevski). Suverenisti i populisti po prirodi stvari su nadobudniji, glasniji i agresivniji, ali to ne znači ni da su harizmatični, ni jaki a ni hrabri.

Odlika nacionalista – to su u suštini suverenisti, populisti, patrioti koji, da parafraziramo Oskara Vajlda, nemaju petlju da sebe nazovu pravim imenom – jeste da traže “žrtvenog jarca”. Oni ne nude rešenja za probleme, oni traže krivca i uvek ga pronalaze u migrantima, strancima, manjinama, drugačijima. Drugim rečima, oni ljudima ne daju recept da bolje žive nego koga da mrze i okrive za sve vlastite nevolje.

Prvi put od nastanka Evropske unije u najvažnijim državama članicama dovedeni su u pitanje postulati na kojima ona počiva: pravna država, liberalna demokratija, građanin. Na političkoj pozornici Starog kontinenta ojačale su snage, posebno na ekstremnoj desnici, koje zagovaraju drugačiju EU: etatizam, neliberalna demokratija i narod.

Ekstremna desnica ne želi samo da promeni postojeće vlasti u državama članicama EU i u samoj Uniji, već da promeni sistem. U takvoj konstelaciji, izbori u Francuskoj su samo prva epizoda nečega što ćemo sve češće gledati: transformacija parlamentarnih izbora u referendume o liberalnoj demokratiji i ujedinjenoj Evropi.

Evropska unija i njene članice izbegle su nekoliko savršenih političkih oluja u bližoj prošlosti, ali se sada nalaze u najvećoj opasnosti a na kontinentalnoj i nacionalnim pozornicama nema ni harizmatičnih, ni jakih a ni hrabrih lidera. Oni koji imaju harizmu izgubili su podršku u biračkom telu, oni koji su jaki nemaju hrabrosti da naprave izbore koji menjaju odnose snaga, oni koji su hrabri dolaze, uglavnom, iz malih država.

Dodatna otežavajuća okolnost za današnju EU je to što ima rat pred svojim vratima, u najavi trgovinsko-carinski obračun sa Kinom, nije energetski samodovoljna, izložena je migrantskim talasima, stanovništvo joj progresivno stari, nemačko-francuska lokomotiva se zaglavila, Donald Tramp i republikanci marširaju ka povratku na vlast u Vašingtonu, a u Briselu je počeo mađarski semestar na čelu EU sa Viktorom Orbanom.

PRETI LI EU NOVA KRIZA?

Poslednje što bi trebalo EU jeste da se 18. jula otvori unutrašnja kriza sa obaranjem kandidatura u Evropskom parlamentu (EP) Ursule fon der Lajen i Kaje Kalas za predsednika Evropske komisije i visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku. Narodnjaci, socijalisti i liberali imaju 399 glasova zajedno. Za potvrdu izbora je potreban 361 glas.

Imajući u vidu iskustvo iz prethodnih saziva EP, pravilo je da između 10 i 15 odsto poslanika ne glasa poštujući odluku svojih šefova poslaničke grupe. U prevodu, Fon der Lajenova će morati da pronađe barem 40-50 dodatnih glasova da bi osigurala svoj reizbor.

U tom kontekstu u igru može da uđe Melonijeva sa 24 poslanika njene Braće Italije, ali i petoro poslanika slovačkog premijera Roberta Fica koji pokušava da iskoristi novonastalu situaciju da vrati svoju stranku u porodicu socijalističkih partija. Dogovor sa zelenima je vrlo rizičan jer narodnjaci smatraju da je “Green deal” promašena priča a nastavak tog projekta je uslov “ekologa” da daju podršku Fon der Lajenovoj.

Posredi je i unutrašnjenemački sukob između demohrišćana i zelenih. I pored toga što su dve stranke koalicioni partneri u nekoliko veoma važnih nemačkih landova, na saveznom nivou su zauzeli nepomirljive stavove oko tzv. zelene tranzicije. Opasnost je da “slobodni strelci” budu upravo nemački demohrišćani ako Fon der Lajenova isposluje podršku zelenih.

Nova okolnost koja bi mogla da utiče na rezultat glasanja u Evropskom parlamentu jeste kreiranje nove političke grupe sa pretencioznim imenom “Patrioti”. U tu novu političku porodicu slio se veliki broj nacionalističkih, suverenističkih i populističkih stranaka. Među njima je i Voks, dojučerašnji saveznik Đorđe Meloni. Transfer partije Santjaga Abaskala među “Patriote” otvorio je vrata za ozbiljne pregovore Fon der Lajenove sa Melonijevom.