“Kralj je u Londonu dolazio kod majke da plače…”

Drugi deo feljtona baziranog na memoarskoj knjizi Slobodana Jovanoviča “Zapisi o problemima i ljudima 1941-1944” koji je Akademska knjiga prvi put objavila u Srbiji kao zasebno izdanje

***

Baš na ovaj 27. mart, na godišnjiću velike istorijske raskrsnice, Akademska knjiga objavljuje dve knjige sećanja ove dvojice, u najmanju ruku ključnih svedoka raspada Kraljevine Jugoslavije i početka Drugog svetskog rata. Memoari Vladka Mačeka, (“Vladko Maček, U Borbi za slobodu, Akademska knjiga) prate ceo njegov politički život, od ulaska u politiku do emigracije, a po prvi put se objavljuju u Srbiji, dok sećanja Slobodana Jovanovića (“Zapisi o problemima i ljudima 1941-1944”), kao njegov pogled na sve što se zbivalo sa vladom Kraljevine Jugslavije od 27. marta do kraja Drugog svetskog rata, predstavljaju malo poznati istorijski dokument koji se prvi put objavljuje kao zasebna knjiga (na primer, nisu uvršteni u izdanja Jovanovićevih Sabranih dela iz 1990. i 2005. godine).

Uz dozvolu izdavača, objavljujemo delove ovih memoarskih zapisa koje mogu dati drugačije istorijsko svetlo, a svakako pružiti perspektivu dvojice značajnih istorijskih ličnosti.

Feljton o sećanjima Slobodana Jovanovića pratite OVDE.

Feljton o sećanjima Vladka Mačeka pratite OVDE.

***

Čim je u septembru 1941. kralj Petar postao punoletan, stalo se pogovarati o mogućnosti Simovićeva pada. Ja nisam to uzimao ozbiljno, iako je u Vladi bilo neslaganja, naročito između Simovića i Ninčića. Prema tome bio sam prilično iznenađen, kad me je tog istog meseca septembra kraljica Marija pozvala da mi kaže da je Simović postao nemoguć. Ona je apelovala na mene da prelaz od Simovićeve Vlade na novu Vladu koju bi obrazovao Grol, bude olakšan na taj način što bih se ja za najkraće vreme primio predsedništva. Ja nikako nisam bio u stanju doznati zašto se u Dvoru smatra da je Simović postao nemoguć. Kraljica je govorila samo uopšte da bi Simović hteo da bude Antonesku, i da se zbog toga kralj Petar oseća vrlo nesrećan, i često dolazi kod nje da plače…

… Ninčić se ponašao kao da mu o neraspoloženju Dvora prema Simoviću nije mnogo više poznato nego meni samome i odobrio je moje gledište da treba odlagati otvaranje krize što se može duže. Grol je bio iznenađen mojim saopštenjem. Rekao je da on, iako dobar Srbin, ne bi mogao zbog svog imena primiti predsedništvo, i savetovao mi je da ga i ja ne primam. Po njegovom mišljenju, trebalo je natezati sa Simovićem dokle se god može. Iako je kriza izgledala odložena, ja sam ipak učinio Simovića pažljivim na težinu njegovog položaja.