Miljenko Jergović i Svetislav Basara svakog petka samo na Velikim pričama u rubrici “Nikad bolje”.
***
Očekivao sam, Miljenko, da će pismo koje ćeš pisati uoči, za vreme i posle Tompsonovog proustaškog Vudstoka biti dugačko i nabijeno gnevom. I takvo je i bilo. Mene što se tiče, moglo je biti još duže i još gnevnije.
Dobro si učinio što nisi otišao u Turopolje da se skloniš od U-Herrenvolk gungule i što si obavio forenzički očevid pretkoncertne atmosfere i što si skicirao socioprofil Tompsonove publike. Ništa, naravno, nisam očekivao, ali da sam nešto očekivao, očekivao bih da se foto-roboti mladih (i starih) tompsonopoklonika poklope sa tvojim opisima. Uopšte ne sumnjam da su manje-više svi oni “sasvim pristojna djeca, dobri austrijski ili njemački građani, pitoma čeljad iz malih i opustošenih slavonskih gradova”. Dobro si upoznat sa mojim antropološkim pesimizmom – koji se približava granici mizantropije ali – uprkos tom pesimizmu mislim da ljudi kad nisu u masi, u većini nisu toliko pogani.
Opoganjivanje ljudi se odvija u procesima mentalnih intoksikacija koje je De Mestr poredio sa falsifikovanjem novca, koji kuju kriminalci, a (ne znajući da je lažan) rasturaju pošteni ljudi. A nadaleko i naširoko nema većih, naopako uspešnijih i nekažnjenijih kovača lažnog nacionalnog novca od srpskih i hrvatskih mainstream kulturnih elita.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
