Koncerti – hodočašća koja produžavaju život

Zahvaljujući farmakologiji izgubio sam pitanje koje sam često postavljao sebi kada bih se mučio sa snom. A odmah da kažem da nemam česte probleme sa spavanjem. Pitao sam se – ko je odabrao i zašto baš to? Da se uspavljuješ brojeći ovce koje preskaču ogradu. Zašto baš ovce i zašto baš one koje preskaču ogradu?

Onda je došla farmaceutska industrija, okej, bila je i kad sam prvi put čuo za ovce, ograde i spavanje, i sve je udarilo na „vegan uspavljivanje“. I ovce su mogle na spavanje i nisu više morale da zbog nas preskaču tarabe. Mogao bih sad pitati Chat GPT o poreklu ove „uspavanke“ sa skokom preko taraba, ali neću, neka se živi u nedoumici.

Ipak, ostao sam i pored svih hemija veran brojanju pri uspavljivanju, mislim u slučaju da se mučim sa nesanicom, a sada su to statistike odgledanih koncerata i prostora u kojima su se dogodili. Samo što se od te statistike redovno razbudim. Evo sinoć, došavši sa koncerta u Beogradskoj areni, počeo sam u krevetu da brojim šta sam sve gledao od značajnih svetskih grupa i muzičara i gde. Koje su to bile arene u svetu i koje zvezde u njima? Pa mi se zbrkalo sa računanjem, pa sam se razbudio, kasno je bilo da „pozovem“ u pomoć ovce.

Ali uopšte se ne brinem zbog ove strasti za inventarom odgledanih svetskih muzičkih zvezda jer u poslednje vreme na svakih nekoliko nedelja izađe tekst u kome razni stručnjaci, psihoterapeuti, lekari govore koliko su odlasci na koncerte dobri za to i to. Za mentalno zdravlje, za kondiciju…

Čak je nedavno objavljena studija da odlasci na koncerte produžavaju životni vek. Istraživanja govore o silnim dobrim stvarima koje donose i sama putovanja na koncerte. Osećaj zajedništva, povezivanje sa ljudima koje vidite samo tada i tada a ulazite u kolektivni zanos sa neznancima. Putovanje u drugi grad, državu zbog nekog benda predstavlja avanturizam, istraživanje novih mesta.

Odlazak na jedan koncert u Mančester naterao me je i da idem ne samo po centru već i po njegovom obodu. U Stokport, odakle je bend Blossoms koji je ove nedelje na prvom mestu liste albuma u Velikoj Britaniji, kao i trenutno najbolji fudbaler Čelsija Kol Palmer, a taj kraj je proglašen upravo za najkul kraj nekog grada u Velikoj Britaniji. U Mančesteru sam se zaljubio u indijsku hranu jer postoji ogromna Curry Mile, „milja Karija“, dakle milja indijske kuhinje. Koliko je to stolova, začina, tona samose, birjanija i karija naravno. Onda sam otišao na drugi koncert u Liverpul. Padala je kiša ceo dan. Nisam imao kišobran, pa sam se sklonio u Tate Modern ogranak u ovom gradu – u Muzej moderne umetnosti i u njemu se „zaljubio“ u dela L. S. Lowryja, slikara koji je slikao prizore iz industrijske scenografije Severa Engleske. Njegova majka je ismevala njegovu umetnost terajući ga da radi nešto konkretnije od čega se živi. I nije doživela da vidi kako joj je sin postao značajan i uspešan slikar, a on nije hteo da primi kraljičin orden jer to ne može videti njegova majka. Svašta sam saznao a krenuo sam samo na jedan koncert. Odlazak u Diseldorf na koncert benda Tame Impala pomogao mi je da utonem u umetnost tog grada, da vidim kako su industrijska postrojenja postala galerije, pozorišta, knjižare…

Jedno nedavno istraživanje je donelo rezultate koji kažu da uzbuđenje i energija na koncertu podstiču mozak da luči endorfin, dopamin i oksitocin. A endorfini deluju kao prirodni blokatori bola. Nedavna studija koju je naručila britanska vlada pokazala je da odlasci na koncerte smanjuju simptome depresije, fizičkog bola i opšte slabosti. Studija Imperijal koledža iz Londona pokazala je da dvadesetak minuta na koncertu smanjuje broj otkucaja srca, snižava krvni pritisak i opušta napetost u mišićima. Možda je zato britanski premijer Endi Barnam u prvim danima mandata najavio olakšice za ljude iz muzičke industrije, a time i koncertne, jer zna šta je rokenrol doneo njegovoj zemlji.

Poslednjih godina koncertna industrija je postala ogromna i unosna grana. Odlasci na koncerte u druge gradove i države pune ne samo arene i stadione već i hotele, restorane… Setimo se koliko su povećane cene stana na dan u Beogradu u nedelji kada je Ramštajn imao dva koncerta u našem gradu. Pa silni mladi ljudi iz Engleske i drugih zemalja Evrope koji su dolazili u Novi Sad, a i u Beograd u vreme trajanja Exita. Toga su svesne naše komšije jer su samo iz Srbije ove godine pohrlili fanovi Gorillaza u Zagreb na In Music, kao i u Plovdiv na prvi festival ove godine koji je već okupio moćne hedlajnere.

Odlasci na koncerte su nezamenljivo uzbuđenje. Sećam se sa kakvom sam strasti pratio okupljanje naših ljudi ispred mislim Crkve Sv. Marka odakle je polazio autobus na koncerte Rolingstonsa u Beč. U autobusu su bili i Bajaga, Dejan Cukić, Gile iz Orgazma. Naši poznati rokeri koji idu na koncert Rolingstonsa i bivaju uzbuđeni jer je to i druženje i koncert i obilazak grada i sve. Koliko su značila ta putovanja devedesetih kada smo išli u Budimpeštu na koncert Rolingstonsa što je makar na dva dana značilo odsustvo od turobnih ratnih dana i sankcija u Srbiji.

Sećam se jednog kolege sa fakulteta koji mi je u doba našeg studiranja, a u nedelji važne fudbalske utakmice u Beogradu rekao da ne razume ljude koji žive za utakmicu i dane pred nju provedu u razmišljanju o njoj. Tada nije bilo istraživanja koje upravo čitam, a koje govori da samo planiranje putovanja i iščekivanje koncerta mesecima unapred aktivira centre za nagrađivanje u mozgu i podiže nivo dopamina.

I zaista, primetio sam silno poboljšanje raspoloženja kada god se setim da me čeka neki koncert, pa makar on bio mesecima daleko. Juče sam baš na porodičnom ručku rekao mojoj tašti da su za mene koncerti ona šargarepa na štapu koja mi pomaže da spuštam „vodostaj“ anksioznosti i probleme na minimum.

A sam odlazak na koncert u drugi grad i državu je nemerljivo iskustvo. Sećam se prošlogodišnjeg odlaska na koncert Oasisa na Vembli u Londonu. Sećam se ručka u pabu u Hakniju odakle smo hvatali metro za Vembli. Pa silazak na metro stanici gde je čitav red vožnje bio sastavljen od pesama benda Oasis.

Gradska komunalna služba Londona praktikuje da u dane velikih koncerata velikih imena napravi taj red vožnje sa njihovim pesmama i tako pokaže da grad živi za to veče koncerta. Kao hodočasnici idete u arenu ili na stadion, nalazite se sa ljudima koje možda nikada više nećete videti u životu i sa kojima ste samo ta dva i po ili tri sata na istom mestu gde vam se osmehnu, a onda ćete se vratiti u svoje gradove, kancelarije, porodice… Ali ćete to veče pamtiti zauvek, jer je ono bilo samo tada. Priznajem, i jutros sam se probudio srećan jer sam skrolujući po telefonu saznao za novi datum i novi koncert.

Naučnici poput bihevioriste Patrika Fejgana navode da redovni odlasci na koncerte mogu produžiti osećaj blagostanja do te mere da potencijalno produžavaju životni vek.

Meni su koncerti pomogli da postanem „čovek“. Zbog jednog koncerta u hali „Pionir“ poželeo sam da se bavim samo jednim – muzikom. I bavio sam se u narednim godinama, a i kada sam prestao, muzika me je odvela u pisanje, novinarstvo, prijateljstva koja su počela samo zbog jednog – muzike i odlaska na koncerte. Sa jednim od tih ljudi sam i sinoć otišao na koncert, a idemo na njih zajedno već četiri decenije.

I nikada nam nije žao svih silnih sati, meseci, godina koje smo proveli iza mikseta, bina, LED bimova, strobova, horni razglasa, sabova za bas pojačala… jer smo zahvaljujući svemu tome možda postali bolji ljudi, ako ne to, onda makar zanimljiviji jedni drugima a i onima koji nas gledaju, slušaju i čitaju.

 Odlazak na koncert svetske zvezde može biti i povod da bolje upoznate grad u kojem se održava, otkrijete njegove umetničke i kulturne sadržaje i tako muzički doživljaj pretvorite u celovito i nezaboravno iskustvo. Korisnici Mastercard kartica na platformi priceless.com imaju priliku da obezbede ulaznice za velike svetske koncerte u pretprodaji, a putovanje povodom omiljenog izvođača upotpune susretom sa umetnošću i kulturom.

Ako ste među onima koji su došli do ulaznica za koncerte benda Oasis naredne godine u Rimu, Minhenu ili Parizu, iskoristite priliku da istražite i tamošnju umetničku scenu – od izložbi posvećenih Endiju Vorholu, Marini Abramović i Sezanu do postavki koje predstavljaju nasleđe čuvenog umetničkog pokreta „Plavi jahač“.