Upamtio sam jedan razgovor sa prijateljem koji se odigrao pre oko godinu dana. Jedan od naših ritualnih susreta petkom, na terasi. Naš govor je uvek tekao po ivici ćutanja. Neformalna psihoterapija. U čudno vreme, oko ponoći. Na malom limenom stolu po običaju je stajala boca odličnog singl malta.
Negde u vreme drugog duplog, nadošlo mi je da lenjo i tiho ćaskanje uzburkam. Kao da on ne zna šta ja mislim, kao da sve to prvi put govorim, kao da večeri petkom upravo tome služe, podigoh glas i započeh jednu od omiljenih mi mantri: kritika društvenih vrednosti koje nas okružuju. Bio sam apsolutno svestan da mu to nije preterano zanimljivo, pa ipak…
Odmah sam se dohvatio televizijskog programa. Kao da se samo time bavim i da o tome sve znam, počeo sam da objašnjavam šta znači imati nacionalnu frekvenciju i koliko je to važno za oblikovanje kolektivne svesti. Stigoh, relativno brzo, do Froma i njegovog “društvenog karaktera”, nesvesnog upijanja vrednosti koje društvo neguje.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
