Ne znati nije problem. Površno, letimično prikupljeno, delimično znati, pak, može da bude. U čoveku stvara iluziju. Dok je života, za neznanje ima nade, ali kad tek zagrebano zasiti, bahatost se rađa.
Haosom bogate decenije iza nas ostavile su svoje sluzave tragove. Zaliči mi da se davno prošle devedesete baš dobro drže. Kad školu ne negujemo, neznanje vlada i svet od nas počinje. Zajedničko teško prepoznajemo, lako se delimo.
Sasvim slučajno, ili vrlo tendenciozno prikupljeni krajputaši znanja mešaju se sa željama i ređaju se po zakonima zdrave logike, gradeći apsolutnu i nedvosmislenu istinu. Suštinu i odgovor na sva pitanja.
Pošten da budem, ne mislim da je to lak posao. Treba iz što više važnih i životnih oblasti prikupiti makar nešto tih “podataka praporaca” na kojima bi se zasnivao nepokolebljiv stav pomešan sa iluzijom dominacije i snage. Glasno, nedvosmisleno i razgovetno. Bez “filosofiranja”. Nema upitnika i dilema, nema hipoteza i zapitanosti. Postoji istina i njeni sledbenici krstaši. Na suprotnoj strani su naivni i neznalice. Sve jasno kao dan. Hronična pretencioznost ozbiljna je muka.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
