Zvezde i na nebu i na zemlji

Odrasla sam sa uverenjem da je pravljenje idola od poznatih ličnosti ili zvezda neka vrsta idolopoklonstva koje, naravno, prelazi u greh. Za moje dečje, rigidne standarde o tome šta jeste ili nije za divljenje, kao svaka mlada moralistkinja, dugo sam se vodila tim da moje izdvajanje u odnosu na druge ne treba da se čita u elitističkoj poziciji obožavanja nekog ko nije deo “mejnstrima”, nego baš suprotno – u potpunom odbijanju pozicije obožavanja bilo koga. Ukratko, nisam bila najzabavnije dete na žurkama. Smetale su mi jednako i rok svirke i Coldplay i turbo-folk. Napadala sam drugarice besomučno kad bi izjavljivale da su fanovi. To radim i dan-danas, a kroz život mi je prošlo dosta fanova – i fanova Bijonse, i fanova trepa, i fanova Tejlor Svift. I fanova Nikol Kidman.

Pre mesec dana sedim sa prijateljem u Njujorku i pitam ga vrlo otvoreno: “Zašto si ti fan Nikol Kidman?” On mi kaže: “Ne znam. Sitnice, mesta, uspomene.” Vrtim iskustvo svog života u Sjedinjenim Državama poslednjih godinu dana. I čini se da tu postoji neka istina. Sitnice, mesta, uspomene. I potreba da ti neko bude blizu u predelima usamljenosti u kojim je izvor strasti jedino potreba za produktivnošću. Tad, čini mi se, tražim nešto ljudsko, neku vrstu poveznice. Tražim i glamur i stav. Tražim sve što nije teško, turobno osećanje da si jedini na svetu i da osim tebe i tvog rada ništa i niko ne postoji. Posežeš za prijateljima, ali oni su negde drugde. Za glamur nemaš dovoljno novca, a stav kao stav, iznova ga svakodnevno redefinišeš. Tad se to celokupno iskustvo prelomi ka ljubavi prema zvezdi. Zvezda je drugi u tvom životu, odnos; zvezda je ona koja sa tobom deli uspomene. Nije čudo što je zovu zvezda. Sija, greje, uvek vidi, ali uvek prašta, uvek je u kući kad god otvoriš prozor i želiš da popiješ sa njom čaj pred spavanje. Stihovi Leonarda Koena dok si zaglavljen u snegu. Intimni osećaj ispovesti dok učitavaš uspomene u njegove pesme, a on učitava pesme u tvoje uspomene. Vas dvoje, sami u kukuruzu: Koen, Lana del Rej, Springstin. Život je bitno lakši sa zvezdama. Ako nema zvezda, zavlada mrak. Naročito u ruralnoj Americi, dalekoj od stvarnih prostranstava osvetljenosti.