Ovo je ispalo crnje nego što je iko očekivao. Mnogo crnje. Skoro da sam na kraju imao utisak da su i svi ostali, koji su se upustili u ovaj osvrt na “verovatno najbolju TV seriju svih vremena”, to shvatili i više im nije bilo zabavno što su tu.
Alex Gibney, reditelj ovog dokumentarca, ima iza sebe dovoljno radova, tema i Oskara, plus je veliki broj stvari radio za HBO, da David Chase rado i dobrovoljno pristane da mu bude sagovornik, i četvrt veka od emitovanja prve epizode duboko zaroni u mrak. Kako svoj, tako i većine drugih. Stvari idu dotle da će Chase vrlo spontano, “kroz razgovor”, da se dotakne moguće činjenice da je njegov deda seksualno zlostavljao njegovu tetku, a da je njegova majka bila svedok tome…
Nedavno sam reprizirao “The Sopranos”. Kako i dalje nisam reprizirao “Mad Men” (svaki dan obećavam sebi da ću danas da počnem), i dalje mi je utisak da su mi avanture Dona Drapera bile dragocenije TV iskustvo, ali, mila majko, ala je ovaj dokumentarac dao sve od sebe da mi taj osećaj ospori!
Čitajući nedavno “Easy Riders, Raging Bulls”, bio sam iznenađen koliko su slučaj i sreća (ili nesreća) kumovali finalnom izgledu mnogih ključnih “novoholivudskih” filmova. Gledajući Gibneyjev dokumentarac o seriji “Sopranos” i slušajući priče ljudi koji su radili na njemu – postajem svestan da je “zlatno doba televizije” bilo zlatno zato što su šouraneri bili zlatni, tj. nadljudskim i neljudskim naporima držali su sve pod kontrolom i trudili se da ništa ne bude prepušteno slučaju, već da sve bude “kreativna posledica” ozbiljnog promišljanja.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
