Engleska plaža, lučki grad, brod, nebo i golubjesivo more, nigde istinske tropikalije, ali opet je tu leto i idila, koja se presipa iz pesme u spot. Slušam pesmu „Walking in the Sunshine“ ska benda Bad Manners leti, ali i kada u zimske dane hoću da prizovem toplo vreme i esenciju većini omiljenog godišnjeg doba. Tekst pesme je tipična oda relaksiranom načinu života, u kome ostavljamo brige i jesenju melanholiju iza sebe, uživamo na suncu, pijući crveno vino, koje u popularnoj kulturi postoji i van pesme „Red, Red Wine“ UB 40.
Neki će reći da uz more i riblju kuhinju bolje ide belo vino, ali ti su naivčine, jer će i ribari po hrvatskim ostrvima, a i Krićani da popiju malo crnog ili tačnije crvenog vinca. A vino je crveno, iako drugačije peva Milan Babić, plavušama je kosa žućkasta, a čokolada je najčešće braon, a ne crna, a teksas je plav. Ali to nije pravi razlog pisanja ovog letnjeg teksta, već činjenica da me pesma „Walking in the Sunshine“ prati godinama kao podsetnik da je i sivkasta plaža – plaža, da nije sve onaj skrinsejver zaposlenog koji jedva čeka da zbriše na odmor, čak i samo na Savu ili Moravu, a na kompjuteru drži generičke Maldive ili Santo Domingo, ravnu plavu površinu mora, liniju neba, malo peska i dve palme u kadru.
Život najčešće nije taj skrinsejver, nekad je gori, ali nekad može i da ga nadmaši. Ipak, i kad su stvari blago razočaravajuće, čak i kad nije onako kako ste zamislili, i ta zamišljena destinacija je nemoguće daleka, valjalo bi da se, kao ja ovih dana podsetite da leto može i bez klasičnog letovanja, da sve može i na drugi način, nekad zato što tako mora, nekad jer je tako jedino moguće u tom trenutku. Neko je pao i polomio nogu i provešće naredni period ležeći pod klimom uz časopise i filmove, što opet nije najgora stvar koja može da se desi.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
