Engleska plaža, lučki grad, brod, nebo i golubjesivo more, nigde istinske tropikalije, ali opet je tu leto i idila, koja se presipa iz pesme u spot. Slušam pesmu „Walking in the Sunshine“ ska benda Bad Manners leti, ali i kada u zimske dane hoću da prizovem toplo vreme i esenciju većini omiljenog godišnjeg doba. Tekst pesme je tipična oda relaksiranom načinu života, u kome ostavljamo brige i jesenju melanholiju iza sebe, uživamo na suncu, pijući crveno vino, koje u popularnoj kulturi postoji i van pesme „Red, Red Wine“ UB 40.
Neki će reći da uz more i riblju kuhinju bolje ide belo vino, ali ti su naivčine, jer će i ribari po hrvatskim ostrvima, a i Krićani da popiju malo crnog ili tačnije crvenog vinca. A vino je crveno, iako drugačije peva Milan Babić, plavušama je kosa žućkasta, a čokolada je najčešće braon, a ne crna, a teksas je plav. Ali to nije pravi razlog pisanja ovog letnjeg teksta, već činjenica da me pesma „Walking in the Sunshine“ prati godinama kao podsetnik da je i sivkasta plaža – plaža, da nije sve onaj skrinsejver zaposlenog koji jedva čeka da zbriše na odmor, čak i samo na Savu ili Moravu, a na kompjuteru drži generičke Maldive ili Santo Domingo, ravnu plavu površinu mora, liniju neba, malo peska i dve palme u kadru.
Život najčešće nije taj skrinsejver, nekad je gori, ali nekad može i da ga nadmaši. Ipak, i kad su stvari blago razočaravajuće, čak i kad nije onako kako ste zamislili, i ta zamišljena destinacija je nemoguće daleka, valjalo bi da se, kao ja ovih dana podsetite da leto može i bez klasičnog letovanja, da sve može i na drugi način, nekad zato što tako mora, nekad jer je tako jedino moguće u tom trenutku. Neko je pao i polomio nogu i provešće naredni period ležeći pod klimom uz časopise i filmove, što opet nije najgora stvar koja može da se desi.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
