Kada su 2016. godine lingvisti koji su sastavljali britanski Oksfordski rečnik izabrali da reč godine bude reč “postistina”, ona je izabrana jer je bila jedna od najčešće korišćena u kontekstu Bregzita i pobede Donalda Trampa na izborima.
Korišćenje te reči poraslo je za 2000% u odnosu na prethodne godine, a tome su, kako se u saopštenju navodi, doprinele društvene mreže kao izvor informacija i generalno nepoverenje prema zvaničnim informacijama i činjenicama.
Reč postistina korišćena je i u godinama koje dolaze, onda kada je trebalo opisati okolnosti u kojima “činjenice manje utiču na javno mnjenje nego emocije, reakcije ili lični i pojedinačni stavovi”.
Postistina se, međutim, nekako izgubila kao izolovana reč kojom se objašnjavala određena situacija, ali čini se da se to dešava zato što je postistina prožela svaki aspekt društva i prestala da ima samo političku konotaciju, kao u narečenom periodu od sredine do kraja druge decenije drugog milenijuma.
Sa razvojem veštačke inteligencije, postistina je nekako postala deo svakodnevne komunikacije, naročito one koja se odvija onlajn. I naročito kada su u pitanju teme koje za ogroman broj ljudi nisu crne ili bile. Naročito kada imamo teme u kojima imamo zločinca i žrtvu.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
