“Wicked” nije samo šećerna vuna

Taman kada je delovalo da 2024. godina neće dati novi “Barbenheimer” – famozni bioskopski duel između dva uzbudljivo inteligentna blokbastera, čvrsto povezana u kulturnoj imaginaciji i komercijalnoj stratosferi – u njenom finišu stigla su dva ambiciozna epa: “Wicked” i “Gladiator II”.

Koji je bolje prošao na boks-ofisu? Da upotrebim prikladnu metaforu: “Wicked” je “bacio čini” na publiku u Severnoj Americi tokom svog premijernog vikenda u bioskopima, zaradivši 114 miliona dolara nasuprot 55 koje je inkasirao Ridleyev sequel. No, bilo kako bilo, Wadiator – ili, ako vam draže, Glicked – jesu dva, u istoj meri slična i različita, raskošno producirana alibija da na dva i po sata u tami bioskopske dvorane zaboravimo na to u kakvom ekspres loncu globalne geopolitičke situacije živimo.

Previše lako (i kratkovido) bilo bi otpisati “Wicked”, ekranizaciju mjuzikla koji masovno obožavaju tinejdžerke i gejevi, kao penušavu zabavu jer je njegova distopija boje šećerne vune daleko subverzivnija od revizionističke istorije Rima. To je zato što “Wicked” želi da bude mnogo stvari odjednom – i, gle čuda, u tome i uspeva sa lakoćom brodvejske rime.