Kada je HBO pre nekoliko nedelja prikazao prvu epizodu serije „Dobro došli u Deri“ (Welcome to Derry), mnogi Constant Readers (kako King zove svoje fanove) očekivali su „best of“ kompilaciju: đuskajućeg klovna iz kanalizacije, decu na biciklima i jump-scare orkestraciju na svakih deset minuta. Međutim, već u uvodnim taktovima, kreatori serije Endi i Barbara Mušeti, zajedno sa scenaristom Džejsonom Fuksom, povlače ručnu. Ovo nije horor zarad horora. Ovo nije „Stranger Things“ sa više krvi. Ovo je studija o truleži.
Autorski tim se vraća na pitanje koje je Stiven King postavio još 1986. u romanu „To“: šta ako zlo nije interdimenzionalni entitet koji se budi svakih 27 godina, već sistemska bolest koja nikada ne spava? Šta ako Penivajz nije virus, već samo simptom?
Mušeti je pametno izabrao 1962. godinu. To je „zlatno doba“ nevinosti, era pastelnih fasada i pokošenih travnjaka – ona lažna „Amerika Normana Rokvela“ koja puca po šavovima. Ispod te fasade ključa Kubanska raketna kriza, a paranoja postaje nacionalni sport. Producent Bred Kejleb Kejn sažima ideju precizno kada kaže da je Deri mikrokosmos Amerike. Zlo ne dolazi izvana.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
