Uvek ćemo biti na strani En Hatavej

Kada su milenijalke rođene posle 1990. godine u svojim tinejdžerskim godinama gledale neke od najpopularnijih romantičnih komedija tog perioda, ili jednu od najpopularnijih serija od tada, pa sve do danas, „Seks i grad“, jedan od najvećih “neprijatelja” bile su – tridesete godine.

I to ne samo  „tridesete kao takve“, već tridesete bez „ozbiljne veze sa ozbiljnim muškarcem“, veze koja bi se prosto, morala završiti brakom.

„Seks i grad“ se međutim, sa razvojem feminizma, razvijao i sam, te je u tom smislu, pomerio fokus na nešto mnogo veće i više – važnost ženskih prijateljstava i važnost – ljubavi prema sebi. I to ne kažem ja, to kaže glavna junakinja, Keri Bredšo, u završnom monologu šeste sezone, u onom trenutku kada gledaoci prvi put vide Zverkino pravo ime. Ali ovo nije priča o tome, već o činjenici da serije koje su trajale više od jedne sezone imale priliku da promene svetonazor. To jest, ne serije, nego njihovi kreatori. Ali jasna vam je metonimija.

Filmovi, sa druge strane, prosto, nisu imali tu šansu.