Pričao je valjda pisac Vuk Drašković jednom prilikom (nećemo sada pominjati onog političara Vuka Draškovića) kako su se ljudi na ovim prostorima nekada okupljali oko ognjišta, ili u dobroj, staroj kafani, pa pričali i raspravljali se, a zašto da ne – i svađali. I to vrlo žustro. A onda je ognjište zamenio televizor, a kafanu društvene mreže.
Ipak, lakše je promeniti medij(um) nego ljudsku prirodu. Tako su ljudi nastavili da se svađaju i da viču na sagovornika, iako je s druge strane bila – nepomična kutija.
U ovoj jednosmernoj komunikaciji na kraju je uvek pobeđivao televizor. Jasno, jer je bio mudriji.
Možda je ova analogija pomalo nategnuta, možda to, na kraju krajeva, nije rekao ni Vuk Drašković, ali ovo je ionako tekst o dezinformacijama i moralnoj panici i, recimo to bez uvijanja, zaglupljenosti, pa bi bilo i sasvim prikladno da počne jednom – lažnom vešću.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
