Svako će reći da je njegova generacija posebna, prelomna, da je baš ona nosila neku muku, otpor ili posebno obeležje, da je podnela najveću žrtvu. Ja sam možda i dosadna pričom o tome kako je moja generacija videla i ovo i ono, pamti video-klubove i diskmene, a vrlo lako se prikačila na digitalno.
Vrlo živo se sećam kako se moj tata parkira negde pre Podvožnjaka i ide da podigne razvijene fotografije sa letovanja u Foto Toniju, ja čekam u kolima, uzbuđenje ide do usijanja, onda ih donosi, vozi, a ja ih na zadnjem sedištu mahnito listam, u sličnom transu kao kad ću trideset godina kasnije hvatati kamericom mobilnog savršeni zalazak sunca, ružičaste oblake koji se lenjo stapaju.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
