U vremenu kada je televizijska industrija zasićena žanrovskim formulama, retki su trenuci kada se pojavi serija koja ne samo da pomera granice formata, već i postavlja pitanje – šta uopšte danas znači medicinska drama? „Pitsburška hitna služba” (The Pitt), nova serija smeštena u izmišljeni pitsburški urgentni centar, nije samo još jedan dodatak žanru – ona je dijagnoza. Dijagnoza jednog sistema, jednog društva i jednog medijskog pejzaža koji je dugo pokušavao da pronađe balans između humanosti i zabave, etike i estetike, brzine i dubine.
Za razliku od svojih prethodnica „Urgentni centar” (ER, 1994) i „Uvod u anatomiju” (Grey’s Anatomy, 2005), ali i savremenica „Puls” (Pulse, Netflix, 2025), „Pitsburška hitna služba” nas ne poziva da sanjarimo o nekakvim romantičnim koridorima bolnice. Serija nas vodi direktno u haos – u onu sirovu, nefiltriranu, ponekad i mučnu stvarnost. I to radi bez samosažaljenja, bez didaktičkog tona, ali sa velikom preciznošću. Umesto da postepeno razvija narative, ona nas baca usred krize, gde više nema vremena za razmišljanje – već samo za reakciju. Kao što je to slučaj i u stvarnim urgentnim centrima.
U „Pitsburškoj hitnoj službi”, vreme nije pozadina – ono je glavni lik. Za razliku od tradicionalnih serija koje često koriste linearni narativ razvučen na dane, mesece, pa i godine, ova serija koristi stvarno vreme. Jedna epizoda – jedan sat. Petnaest epizoda – petnaest sati. Nema „posle toga”, nema „pre toga”, samo tu i tamo poneki flešbek. Sve što gledamo dešava se sada. I to „sada” ima težinu.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
