Nemam dobrih vesti.
Ako vam kažem da bez većih problema možete da preskočite prve tri epizode i ovu (treću po redu) sezonu “The Bear” započnete četvrtom epizodom, sumnjam da to možemo da joj računamo kao plus.
A tek ako vam kažem da ne samo da možete da pustite bilo koju epizodu bilo kojim redom, već i da iz svake epizode možete da uzmete koji god deo želite i premestite ga gde hoćete i da to neće ostaviti vidljivijih posledica po kvalitet praćenja priče, a naročito ne na njen emotivni i svaki drugi impakt, bojim se da ni to ne možemo da računamo kao plus.
Otkako smo ostavili drugu sezonu “The Bear”, juna prošle godine, ona je u međuvremenu postala neka vrsta najmanjeg TV denominatora u konverzacijama sa našim prijateljima – svi su je gledali i svi je vole. A ta vrsta utiska prenela se i na žirije brojnih TV udruženja širom Amerike, pa je “The Bear” osvojio šest “Emija” i tri “Zlatna globusa” i time se prešaltovao iz interesantne, niskobudžetne “indi” serijice u “prestižni” materijal koji više nije samo identifikacioni amblemčić američke radničke margine, već prvoklasna intelektualna poslastica koja govori koliko ste ili niste šik.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
