Svi bi da izgledaju kao Bond (ali samo retkima uspeva)

Fraza “Što se stvari više menjaju, više ostaju iste” možda nije nastala povodom filmova o agentu 007 – ali bi po svemu najbolje odgovarala Bond ikonografiji. Kako drugačije opisati činjenicu da podjednako predvidljiv zaplet gledamo već decenijama – a svaki put smo na ivici bioskopske stolice od uzbuđenja?

Ovaj špijun starog kova – koji se kroz iglene uši misterije provlači pomoću instinkta, adrenalina i mućkanog, ne mešanog martinija – književni je lik Iana Fleminga, delimično inspirisan njegovim iskustvom u Britanskoj pomorskoj obaveštajnoj službi (provereno) a delimično poznanstvom sa Duškom Popovim, tajnim agentom srpskog porekla koga je sreo u Portugaliji (neprovereno).

Bond je nepodnošljiv narcis, pećinski čovek sa skupim satom, laskavac sa mizoginom agendom, sirovina u smokingu. On je takođe merna jedinica frajerizma, kanon muževnosti i jedan od retkih preostalih artefakata da kao današnje društvo imamo išta zajedničko sa vremenom kad su naši roditelji bili mladi.