Sve te balade o užasu, noći i luzerima – šta me je naučio Dilan Dog

Velike priče objavljuju serijal o najvažnijim i najvoljenijim strip junacima (i stvarima koje prate tu ljubav). Kako to red nalaže, tekstovi izlaze svakog četvrtka.

***

“Za tridesetak godina imaćeš dva i po reda u polici popunjena stripovima koji praktično nijednom nisu otvoreni”, rekao bi ovaj ja, onom ja u nekoj iščašenoj verziji mima “šta bi rekao mlađem sebi da imaš vremeplov”.

Bio bi jul, on bi sedeo ili na terasi stana u Beogradu, ili na tremu kuće na selu, minijaturnom čak i iz perspektive tog klinca, sa hrpom od devet redom složenih Dilana Dogova pored sebe i jednim u ruci. Čitao bi ih, ritualno, po ko zna koji put i verovatno bi mu putovanje kroz vreme bio jasniji koncept od onoga što mi danas zovemo “backlog”. Čudno bi mu zvučalo i polu-opravdanje: “dobar deo tih stripova sam/si već pročitao – neke na ekranu, neke na engleskom, neke ranije, od nekog drugog izdavača”.

Ako je taj tek-tinejdžer-dečak na koncept “previše stripova, muzike, igara, knjiga, filmova i serija” morao da čeka nekoliko decenija (ili jednog putnika kroz vreme), upravo mu je taj strip u rukama, o istraživaču noćnih mora Dilanu Dogu, tih gradivnih godina otvarao niz različitih, važnih koncepata i životnih lekcija.