Od svog prvog putovanja u daleku, daleku galaksiju, zavolela sam “Ratove zvezda” Džordža Lukasa. Tačnije, postala sam opsednuta kako se to samo fanovski može, pa sam tako tokom jednog zimskog raspusta gledala originalnu trilogiju svaki dan. Bila je tu i jedna školska godina kada sam (opet) svaki dan pred polazak u školu gledala po 15 minuta filma. Ako je u serijalu “Dina” Frenka Herberta “Litanija protiv straha” činila Pola Atreida hrabrim, tako je meni ovo davalo podstrek da se suočim sa svim tadašnjim dešavanjima u svom tinejdžerskom životu.
Nažalost, bila sam usamljena u tom obožavanju. Tada su uglavnom dečaci bili ti koji su činili većinski fandom “Ratova zvezda”, a ja sam išla u predominantno žensku gimnaziju. Pa sam tako vukla sa sobom na premijere specijalnih izdanja 1997. godine drugarice koje to sve i nije previše zanimalo, ali su bile voljne da upoznaju taj deo mog sveta. Tek nešto kasnije upoznajem jednog fana, pa drugog, pa celu armadu obožavatelja oba pola. Možda bih volela da se sve to desilo ranije, ali tadašnja susretanja ljudi istog interesovanja svodila su se na usmena predanja iliti “E, imam ja druga koji to baš voli, moraš da ga upoznaš!”, što je danas sa društvenim mrežama negde u kategoriji epskih pesama.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
