Sećaš li se Barbara, padala je kiša neprestana
nad Parizom toga dana, a ti si išla nasmejana
jer bi umetnost, i ljubav, i hrabrost i sloboda na Seni
na kojoj je napokon žena zajahala pa makar i konja apokalipse
I bi svetlost Barbara,
Jer prvi put u istoriji Igara 50 odsto učesnika bejahu učesnice
koje bih sutra pozvala na večeru,
a dvanaesta bi bila ona što je držala kišobran predsedniku organizacionog komiteta u Parizu da ne kažem Toniju Estanguetu
jer pod kišom od gvožđa, vatre, čelika i krvi
samo žene mogu da spasu muškarcima glavu.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
