Ponekad nije važna samo suština, već i kako nešto zvuči. Taj zvuk, specifičan kvalitet koji nam se useljava u uvo i odatle širi po celom telu tvori neponovljiv efekat, kao što ga je u mom detinjstvu pravilo taksativno nabrajanje imena zaslužnih za taj specifični kvalitet crtanog filma, među kojima je najzvučniji i najistureniji svakako bio Rihard Merc.
Važno je kako zvuči, govore roditelji kad detetu smišljaju ime. Neki ljudi imaju takvo ime da kao da ne mogu da rade na trafici, svaka čast ljudima koji rade tu, ali neki ljudi imaju imena takva da su još kao bebe predodređeni da budu naučnici, inovatori ili konceptualni umetnici. Važno je kako zvuči. A meni je Rihard Merc uvek stvaralo strahopoštovanje, čak i kad nisam znala šta bi posao ovog čoveka trebalo da bude, njegovo ime zvučalo mi je kao da je kompozitor ili dirigent, odnosno kao da radi nešto uzvišeno što ne može svako.
Njegovo ime uvek je išlo u paketu sa Goranom Tričkovićem, Slavkom Tatićem, Miodragom Ž. Vučkovićem, ali ipak, ime Riharda Merca mi je pobuđivalo najveću znatiželju, zbog načina na koji zvuči. I čak i tada, sedeći na podu okružena kockama i lutkama, zamišljala sam ga sa nekom napravom, nekim dugmićima, nekim protokompjuterom. Verovatno ga, uz sve što je važno i lepo uradio ne bismo pamtili da nije imao takvo ime i prezime, zanimljivo posebno deci koja se do tada i nisu naslušala imena koja nisu na -ić.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
