U novembru 2023. godine napustio nas je Ratko Božović. Njegov fizički odlazak ne može zakloniti fascinantno delo koje je iza sebe ostavio. Reč je o čoveku večito mladalačkih nazora, šarmeru širokog osmeha, profesoru renesansnog duha i jedinstvene erudicije, slobodnomislećem intelektualcu, prosvetitelju, besedniku, vizionaru, simbolu ljudskosti i dostojanstva, autoru pedesetak knjiga i ko zna koliko eseja, naučnih i stručnih radova, mom dragom prijatelju, kolegi i saradniku. Veličinu ličnosti Ratka Božovića znaju mahom svi misleći ljudi sa prostora bivše zajedničke nam države. Sledi priča o njemu koja je samo moja i sasvim lična.
Ratko, kako su ga sa velikim pijetetom oslovljavali njegovi drugari (ja nisam mogao, uvek sam mu se obraćao sa “profesore”), postao je legenda još za života. A poznato je da legende nikad ne umiru. To kažem iskreno i bez imalo patetike. Neprijatelje nije imao jer svoje neistomišljenike (ideološke, političke, naučno-teorijske) nije smatrao i ličnim protivnicima. Prosto, bio je “operisan” od svega što bi ličilo na mržnju i u svakom oponentu video je pre svega čoveka. Njega su krasile osobine kakve su plemenitost, ljudska toplina, ljubaznost, tolerancija i srdačnost. Naravno, ovde se podrazumeva šarm uz koji ide i harizma. Mnogi Beograđani imali su privilegiju da ga često susreću ili razgovaraju sa njim. Ali on je održavao redovnu komunikaciju i sa svojim prijateljima van Beograda. Ja sam jedan od njih i ovo je moja priča o Ratku. Tako ću ga sa velikim poštovanjem uglavnom zvati do kraja ovoga članka. To je sasvim dovoljno jer je njegovo ime postalo skoro pa institucija (znam da bi me zbog ovog prekorio).
Kao student Grupe za sociologiju Filozofskog fakulteta u Nišu tokom 70-ih bio sam u prilici da čitam knjige mnogih stranih i domaćih sociologa, filozofa i antropologa. Drago mi je što se niška sociologija razlikovala od beogradske jer je njen nastavni plan bio kulturološki usmeren, sa predmetima zbog kojih sam i upisao tu grupu: Estetika, Sociologija kulture, Istorija kulture i civilizacije, Sociologija umetnosti, Kulturna antropologija, Sociologija masovnih komunikacija. Među našim autorima posebno su mi bili zanimljivi naslovi knjiga tada mladog i poletnog Ratka Božovića, profesora kulturoloških disciplina na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Tematika tih knjiga je nama, mladim entuzijastima i zanesenjacima, bila pravi izazov. Bila je usmerena ka stvarima koje smo prepoznavali u našoj svakodnevici, a koje su dolazile pretežno iz zapadnih demokratskih zemalja koje su nam u svakom pogledu predstavljale uzor. Radi se o eksplikaciji tema kao što su stvaralaštvo, avangarda, masovna kultura, kič, dokolica, slobodno vreme, igra. Evo naslova Ratkovih ranih publikacija: Kultura slobodnog vremena (1971), Metamorfoze igre (1972), Iskušenja slobodnog vremena (1975), Usud igre (1977), Nedoumice oko kulture (1978).
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
