Snježanu Banović ću videti prekosutra, Džonija Štulića sam video pre četrdeset godina. Ne poznajem Džonija, Snježanu znam telefonski. Džonija sam tada video u SKC-u, povodom one čuvene serije koncerata Azre. Delovao je harizmatično. Snježanu znam po nadimku Bjuti, a tako će je u komentaru nazvati jedan čitatelj Nedeljnika i Velikih priča.
Džoni je napao Snježanu zbog njene knjige “Kronika sretnih trenutaka”. Džoni je napao Snježanu zbog intervjua koji sam radio sa njom za Nedeljnik, pa u priči na Velikim pričama.
Zamera joj da nije sve tako kako je napisala u svojoj knjizi, rekla u intervjuu. Iako sam inficiran gledanjem detektivskih serija, u novinarskoj praksi se ne bavim istragama, pa ni ovde, i na sat vremena do gledanja nove epizode jedne krimi serije, neću voditi istražni postupak šta je tačno a šta ne u ovoj knjizi, intervjuu koji je dala meni. Štulić je rekao da nije njoj posvetio pesmu “Usne vrele višnje”.
Ja mislim da jeste, jer ono “na djevojku iz Hrvaca…” Mislim da je Snježanin otac iz Hrvaca. Ali nebitno. Ili bitno. Rekli smo da ovo nije istražni postupak.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
