Fenomen crnog talasa u jugoslovenskom (srpskom) filmu odavno je poznat čak i onima koji nisu strastveni filmofili, ali u vezi nekih filmova postoje još uvek izvesne nejasnoće. Svoju verziju, bolje reći nedoumicu oko stavljanja na „crnu“ listu jednog filma (Grad) izneću u ovoj priči, mada situacija nije jasna ni kada su u pitanju svi ostali filmovi – zašto su oni bili zabranjeni za prikazivanje u bioskopima SFR Jugoslavije?
Interesantno je da je filmovima sa žigom crnog talasa uskraćena bioskopska distribucija, mada sam ja na Filmskim susretima u Nišu premijerno i legalno odgledao skoro svaki od njih! Verujem da je tako bilo i na festivalu u Puli.
Apropo niških Susreta: dobro se sećam da je publika većinu scena i replika iz tih filmova doživljavala kao istinsku svakodnevicu, maltene srpski neorealizam. Mračne filmske storije nije pratila sa osudom i gnušanjem, već je na njih reagovala pretežno smehom i zafrkancijom. Za publiku su filmovi ovog estetskog profila bili pre svega zabavni i prepoznatljivi u svakodnevlju (ulične makljaže, prevare, ucene, nameštaljke, podvođenje, seksualno zlostavljanje i slično).
Nasilje sa ekrana smatrano je skoro pa normalnom pojavom, a scene seksa i lascivni prizori uglavnom su bili propraćeni glasnim komičnim komentarima i šmekerskim dobacivanjem. Malo je takvih koji su ove filmove doživljavali kao osudu i kritiku društva.
Gledano iz sociološkog ugla, filmska publika jeste neformalna, astrukturalna i heterogena društvena grupa, ali kad se tako raznorodan skup pojedinaca nađe zajedno u mraku pred velikim ekranom, postoji nešto što ih zbližava i povezuje.
Jedno je sigurno: sintagma „crni talas“ smišljena je iz čisto političkih razloga i imala je pežorativno značenje, ali se ona danas shvata prevashodno kao estetska, odnosno stilska odrednica jedne grupe filmova. Zbog toga je red da, pre nego što pređem na priču o konkretnom filmu, načinim kratak osvrt i podsećanje na crnotalasnu groznicu u kulturi zemlje koja se zvala Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
