Svetu je bio potreban Pedro Pascal

Negde između kraja “Igre prestola” i početka apokalipse (“The Last of Us”, ili jednostavno… života), Pedro Pascal je postao omiljeni “daddy” interneta. Ne “tata”. Ne “očinska figura”. Ne “glumac sa zaštitničkim instinktom”. Ne, ne. Daddy. Sa velikim D, izgovoreno šapatom u TikTok snimcima, ušiveno na duksevima, izvikano sa digitalnih krovova sa žudnjom koja je nekada bila rezervisana za fiktivne vampire i olimpijske plivače što štrikaju između treninga. Šta se dogodilo? Kako je baš ovaj nasmejani čovek postao zaštitno lice nežne muževnosti s haotično dobrim namerama?

Pedro nije prvi glumac koji je tek u četrdesetima (daddy doba) ušetao u šesnaesterac globalnog publiciteta – George Clooney je svetac zaštitnik poznog peaka u industriji celuloidnih senzacija. Niti je prvi DILF u Holivudu današnjice. Tu je Oscar Isaac, koji je od titule “Internet’s Boyfriend” sa polovine dvehiljadedesetih evoluirao do Zaddy (mlađi, fit daddy) statusa i Michael Imperioli koji se, tokom druge sezone “Belog lotosa”, “prodavao” kao novi superiorni internet tatica tako što nam je otvorio vrata svog doma u YouTube videu za Architectual Digest.