Naša sloboda je velika, naša moć plaši

Nedavno, 14. decembra, na Univerzitetu Makedonije u Solunu prisustvovala sam grčko-makedonskoj naučnoj konferenciji posvećenoj makedonskom jeziku. Organizovala ju je grčka strana, i to Katedra za balkanske, slovenske i orijentalne studije, u saradnji sa Univerzitetom Sv. Kiril i Metodij iz Skoplja.

Ova konferencija na kojoj se prvi put u grčkoj obrazovnoj instituciji zvanično govorilo o makedonskom jeziku nije trebalo da se održi zbog pretnji ultradesničarskih grupa. Na njihovu metu je dospeo i rektor Univerziteta, a umešali su se i poslanici u parlamentu, pa i gradonačelnik Soluna. Ali konferencija je održana, zahvaljujući grupi hrabrih profesora, ali najviše zahvaljujući progresivnosti i borbenosti grčkih studenata.

Nisam sigurna koliko čitaoci to razumeju, ali prema Prespanskom sporazumu Grčka je zvanično priznala makedonski jezik i zbog toga bi morala da se pridržava upotrebe tog imena. Međutim, u Grčkoj, i to posebno na severu, ako izustite frazu “makedonski jezik”, verujte mi, to je kao da ste nekome sočno opsovali majku u lice. Decenije razorne nacionalističke propagande učinile su svoje: učinile su tabuom, nečim sramotnim samo pominjanje imena tog jezika, do te mere da moji rođaci u Grčkoj nezainteresovani za politiku crvene kada treba da izgovore reč “makedonski”, pa zamuckuju i izbegavaju to frazama kao što je “vaš jezik”. Stoga je simpozijum o makedonskom jeziku koji se održava na grčkom univerzitetu sasvim očekivano problematičan za nacionaliste i fašiste.