Savremene potkulture, uključujući i one nastale polovinom XX veka, vuku korene iz kulturnih poduhvata od kojih su se neki dogodili već krajem XIX veka. Uslovno uzevši, preteče današnjih potkultura, njihovi idejni i estetski koreni, mogu se identifikovati u boemiji, ranim bitnicima i u protagonistima moralnog anarhizma kempa.
U sva tri slučaja reč je o kategorijama ljudi sa društvene margine, onih koji ni po koju cenu ne prihvataju uzuse oficijelne kulture. Ovo je priča o boemima, o njihovom često neurednom, ali zato bezbrižnom i, nadasve, slobodnom životu.
Boemski mentalitet
Boemija spada u one pojave koje zahtevaju redefinisanje jer je istorijski promenljiva i diskurzivno teško ukrotiva. Reč je o jednom od onih pojmova koji podležu stalnom klizanju značenja. Zato je potrebno uporno traganje za otkrivanjem njegovog pravog smisla.
Danas se, koliko i juče, pod izrazom boem kolokvijalno podrazumeva beskućnik, dripac. Knjige govore da taj izraz ima francusko poreklo (demi-monde) i da znači polusvet. Termin je, navodno, 1855. godine skovao Aleksandar Dima sin da bi njime označio „klasu deklasiranih“, to jest marginalaca ili onih grupa ljudi koji žive na društvenim rubovima.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
