Misterija najbolje spisateljice 21. veka

Svi znaju ko je ona, ali niko ne zna ko je stvarno ona. Elena Ferante je globalna literarna senzacija, za šta su zaslužna dva sastojka –megapopularnost njene Napuljske tetralogije i misterioznost jer krije svoj identitet.

Uspela je da spoji nespojivo — da je nazivaju najznačajnijim italijanskim romanopiscem u poslednjih 30 godina, da se njena izdanja grozničavo očekuju u knjižarama, jedna je od 100 najuticajnijih osoba na svetu po izboru magazina Time i da bude žena koje nema, koja ne postoji. Jedino je pouzdano da jeste autorka knjiga koje potpisuje, barem tako stoji na koricama njenih romana od kojih je “Moja genijalna prijateljica”, prva iz serijala Napuljska tetralogija, upravo proglašena za najbolju knjigu 21. veka, među 100 najboljih, po izboru Njujork tajmsa.

Sam izdavač nudi malo podataka o njoj: rođena je 1943. u Napulju i majka je. Neki kažu da je Grkinja. Možda je tako, a možda i nije. Možda se iza Elene Ferante krije i grupa autora, kako se već ispostavilo za neke bestselere, možda nije žena nego muškarac, možda su žena i muškarac (o tome kasnije u tekstu), možda je Elena kao njena junakinja Lila. Ako je tako, skrivaće se večno.

“Molim te, makar jednom, ponašaj se onako kako bi ona to volela: ne traži je”, kaže jedna od dve glavne junakinje Elena — Lilinom sinu u prologu “Brisanje tragova” u prvom delu tetralogije, Moja genijalna prijateljica. U toj rečenici kao da nam je Elena Ferante odmah rekla sve o sebi — da ne želi da znamo ništa o njoj i da želi da tako ostane.

Iako je dosad dala mnogo intervjua, nijedan novinar nije imao priliku da joj se i stvarno približi, da je upozna, da je vidi, pa čak ni da je čuje. Da li puši, šta naručuje u restoranu, samo su neka od pitanja na koja nema odgovora. Čak ni ljude iz njenog okruženja, nekoga bliskog od koga bi “procurilo” nešto što bi pomoglo da se stekne slika ko je Elena Ferante izvan korica svojih knjiga, nisu uspeli da nađu kako bi razotkrili genijalnu književnicu.

I to pitanje — zašto piše pod pseudonimom, najčešće je postavljano i provlači se kroz sve intervjue koje je dala. U početku je govorila da je razlog plašljivost: “Bila sam uplašena mogućnošću da izađem iz svoje ljuske.”