Decembar 2024 – februar 2025.
Ne, Veljko, nisam se naljutio, nije to razlog za to što ne šaljem tekst u dogovorenom roku, a taman sam sa prethodne dve „uspješnice” zagrejao tastaturu, a i srca probirljive publike Velikih priča. Jesu prethodne dve ličnosti bile izazovne i pogodne za skribomansko razmahivanje proštepano prolapsima ličnog, jesu bile inspirativne i pogodne za metafore i parabole o savremenom svetu i našoj sve nejasnijoj ulozi u njemu, ali ipak je ovaj o kome sada (pokušavam da) pišem priča za sebe i najposebniji u dugom nizu posebnih.
Nije razlog za odlaganje ovog sočinjenija (mada bi lako bilo na to se vaditi) u studentskoj demonstraciji slobode sa kojom mi, znatno stariji, nismo sigurni šta bismo ovih dana. Nije ni prerani odlazak onog što je o knjigama ali i o nama najbolje pisao na našim jezicima. To me je čak posramilo jer je moj genijalni prijatelj iako godinama bolestan, redovno isporučivao vrhunske tekstove. Zec leži u grmu nesposobnosti da se odredi sa koje strane prići temi (čuj temi!).
Naravno da značaj umetnika, a naročito onih koji se izražavaju pišući, mnogo duguje kvalitetu onoga što ostaje iza njih. Takođe, posedovanje autentičnog „glasa”, stila koji već posle nekoliko pasusa upućenom čitaocu govori s kim ima posla, gotovo je podjednako važno. I nije da naš današnji protagonista ne baštini te vrline. Međutim, ono po čemu se izdvojio jeste tematizacija neuralgičnih tačaka savremenog sveta prelomljena kroz prizme života junaka svojih romana.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
