Američka filmska akademija objavila je 22. januara listu nominacija za ovogodišnju dodelu Oskara. Kada sagledamo spisak nominovanih na gomili, shvatamo da iza sebe imamo izuzetno bogatu filmsku godinu kakvu skoro nismo imali ni po kvalitetu ni po kvantitetu. Od 1988. godine nisam propustio nijednu dodelu Oskara. Tada sam išao u treći razred osnovne, te godine kroz manifestaciju je protutnjao „Poslednji kineski car“ Bernarda Bertolučija s devet osvojenih nagrada, uključujući i naravno onu za najbolji film.
Ne bih da zvučim kao neki deluzioni nostalgičar, ali filmovi tada jesu bili bolji nego danas, pogotovo američki. Od tada imam usađenu naviku da svake godine odgledam taj, kako jedan moj prijatelj filmofil kaže, „deterdžent od manifestacije“, aludirajući valjda na sapunsku patetiku. Ipak redovno gledam dodele, najčešće uživo do sitnih sati, iako me već šest godina unazad izbor nominovanih filmova kao i dobitnici prilično deprimiraju.
Prelomne 2020. godine je, dve nedelje nakon proglašenja pandemije kovid-19 u SAD, pobedio „Parazit“ Bong Džon Hoa i postao prvi film van engleskog govornog područja koji je osvojio Oskar za najbolji film. To je bio logičan nastavak tendencija koje je akademija sprovodila u prethodnoj deceniji kad je nagradila prvu ženu reditelja, Ketrin Bigelou, a zatim i holivudske Meksikance – Injaritua, Kuarona, Giljerma del Tora.
Iznenađenja su se nastavila i u ovoj tekućoj, pomahnitaloj deceniji, ali nisu bila više samo tako inkluzivna, afirmativna i politički korektna već su se kretala u dijapazonu od ekscentričnih do neozbiljnih. Pre svega u 2010-im Oskare su osvajali odlični filmovi kao što su „Povratnik“ ili „Oblik vode“, ali u 2020-im godinama to nije slučaj.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
