Sve tekstove Steva Grabovca pročitajte ovde.

***

JA, AUTSAJDER
(jedan mali roman)
(23)

Strpljivo čekajući kraj svijeta

Pozvali su me da gostujem u jednoj srednjoj školi. Nikada sebe nisam vidio kao pisca koji obilazi škole i pametuje klincima lagodno se trudeći da postane karikatura samog sebe. A znam i kakvi su klinci, bio sam već na njihovom mjestu; mogu samo da zamislim svoj nivo gađenja kad bi mi rekli kako treba da idem slušati i gledati nekog pisca. Ipak, ovo je bila sasvim druga stvar; ovo su sami klinci organizovali. Čudna neka vremena i čudna neka djeca; bio sam razoružan i nijedan izgovor nisam mogao upotrijebiti.

Ustao sam rano ujutru iako sam odlučio da neću ići na posao. Previše mi je da se bavim sa više stvari odjednom, postao sam mator i čangrizav. U stanu je bilo ledeno; polovina je maja, a ja se smrzavam. Uključio sam radijator, ali slaba korist od njega. Pogledam svoj mobitel, on kaže da je temperatura četiri stepena Celzijusova. Definitivno, klima će nam doći glave; ukoliko se prije toga zdušno ne poubijamo u ratovima, klimatske promjene će nas dokusuriti.

Nisam teoretičar zavjere, a ni paničar, jedino što imam oči da vidim. Otišao sam do kupatila, obrijao se, vratio se u sobu, smotao cigaretu, ali morao sam da se ogrnem ćebetom – i dalje je bilo strahovito hladno. Mogao sam jedino da se obučem i odem do grada, dogovor je bio da se oko podneva nađem sa osobom koja će me odvesti do srednje škole; nisam imao ni najmanju predstavu o tome šta ću do tada da radim, ali nije imalo smisla tresti se ovdje.