U svetu muzike, a posebno rok muzike, već nekoliko decenija se traga za novim velikim bendovima. Velikim bendovima koji će ne samo postati globalni fenomeni koji će puniti stadione i prodavati milione albuma već i trajati neko vreme, biti glasovi svojih generacija i koji će stvarno nešto značiti. Teško je reći koji su poslednji bendovi ili izvođači koji bi mogli da ponesu titulu velikih, ali neki od češćih odgovora uključuje Nirvanu i Oasis, po jedan primer sa obe strane Atlantika, oba iz 90-ih, kao poslednje decenije u kojoj je rok muzika imala tu vrstu relevantnosti. A čak ni ta dva primera nisu baš na nivou onih velikana iz 60-ih i 70-ih koji su bili praktično titani koji su hodali zemljom.
Zašto toga više nema zanimljivo je i kompleksno pitanje, koje ćemo ovde imati prostora samo da površno dotaknemo. Mediji i način na koji konzumiramo muziku promenili su se na toliko načina da je teško odrediti koliki je doprinos kog pojedinačnog faktora. Sadašnja situacija je da muzike ima više nego ikad, mnogo je lakše snimiti i izdati album (što je svakako dobra stvar), ali nečiji momenat slave mnogo kratko traje, bilo je primera koji su blesnuli na pet minuta i brzo se ugasili. U brzom vremenu koje stalno nagrađuje nove stimuluse postaje sve teže produžiti taj trenutak relevantnosti.
U ovom veku imali smo nekoliko pokušaja da se dostigne ta veličina. Prvi bend koji se mora pomenuti svakako je The Strokes, koji je na samom početku 21. veka revitalizovao klasičnu, obično i prostu rok muziku koja je pretila da će izumreti. Inspirisani zvukom Velvet Undergrounda pre svega, Strokesi su pokazali da je i dalje moguće biti kul tako što se par momaka skupi i prosto sviraju rok muziku.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
