Znao je da će, samo ako ga uhvate, biti uhapšen, da će mu zabraniti da crta, da piše, da se izrazi. Adrenalin mu je preplavio krv, a krv se sjurila u glavu i udove. Samo da bude čitko, da ne proguta neko slovo, još samo malo… Kada je svanulo, prošetao je Sremskom ulicom u Beogradu i na zidu pročitao: „Glasajte za Filipa Filipovića“. Bio je zadovoljan. Beogađani su nešto kasnije, na gradskim izborima poslušali poruku sa zida i dali glas kandidatu Komunističke partije.
Tačno sto godina kasnije širom sveta zidovi su ispisani važnim porukama za koje se oni koji su ih pisali nadaju da će biti saslušane i da ih neće neki monarh ili totalitarista poništiti. Samo je stil kojim je poruka poslata drugačiji jer je u međuvremenu uspostavljena čitava jedna grafiti kultura.
Grafiti osim veštačkog disanja sivim ulicama predstavljaju lakmus papir prostora na kom žive i sastavni su deo života – ili njegova posledica – ljudi i događaja koji ih okružuju.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
