Bili smo na Marakani, gledao sam tokom zagrevanja fudbalera u reklame, pa u roj insekata koji je kružio oko svetlosti reflektora pre nego što će neki od njih završiti svoj ples neželjenim suicidom. A onda je počela utakmica i… I In-Beom Hvang. Delirijum Zvezdinih navijača koji je postignutim golom izazvao ovaj fudbaler podmazao mi je ideju koja mi se rađala sa svakom nudlom, rezancem u ramyunu, (ramenom) pojedenim u K-Foodu, korejskom supermarketu u koji ponekad svraćam na putu s posla.
Ta ideja je bila da uradim tekst o Južnoj Koreji u Beogradu, tačnije fascinaciji sveta, pa time i Beograđana (Srba) Korejom. Posmatrajući svet u supermarketu kroz nudle i rezance koje bih amaterski kipovao sa štapićima video sam gomile klinaca koji svraćaju posle škole u ovu radnju u Bulevaru kralja Aleksandra. Gledao sam i kroz dim bulgogija u kojem se govedina izležavala u soja sosu, belom luku i ne znam još čemu, gledao sam u plazma ekran na kojem se smenjivao ešalon zvezda (idola) K-popa.
Pre nekoliko godina bio sam u Tokiju i čula su mi bila izrešetana J-popom koji je stizao sa zvučnika ogromnih prikolica kamiona koji su krstarili na prometnim raskrsnicama čiji prelazak je izazivao nešto slično erotskom doživljaju. U K-Foodu u Beogradu meni se kao u bibimbapu (pirinač preliven i pomešan s govedinom) prelivalo sve iz jednog u drugo. Čula su mi bila tapacirana rđom rokenrola da bih shvatao razlike. A i nisam želeo da budem lažni mladić simulirajući (nemoguću) situaciju da mi ranih osamdesetih godina ulazi u moju tinejdžersku sobu moj otac sa čiroki frizurom i teksas jaknom bez rukava sa ispod kožnjakom hvatajući u pedeset i nekoj priključak za lažnu mladost i novi zvuk.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
