Visokobudžetni filmovi i serije u poslednje vreme počeli su da dramatizuju institucije koje su donedavno bile okružene neprikosnovenim oreolom svetosti.
Posle serije “Mladi papa” i filmova kao što su “Dvojica papa” ili “Imamo papu”, na bioskopska platna stiže nam “Konklava”, film nemačkog reditelja Edvarda Bergera. Sva ta ostvarenja guraju nas u neki dosad nepoznati svet (koliko bi ova rečenica, da je izgovorena pre, recimo, 20 godina, nestvarno zvučala!), u unutrašnji i vešto skrivani svet Vatikana. Sa velikim glumcima kao što su Džud Lo, Entoni Hopkins, Mišel Pikoli i Rejf Fajns, sve ove serije i filmovi imaju jednu zajedničku crtu: ne dozvoljavaju nikakvim optužbama da ukaljaju ugled najstarije institucije u istoriji.
Nijedno od tih ostvarenja ne pokušava da oblati Vatikan, Katoličku crkvu ili veru uopšte, već samo secira, često sa neobičnim humorom i istinskom erudicijom, živote istorijskih ličnosti ili crkvenih obreda. I možda baš u tome leži ključ za razumevanje svih tih dela; ona uopšte ne moraju da kritikuju. Jer šteta je već učinjena.
Zahvaljujući razvitku nauke i usled skandala organizovane pedofilije, Katolička crkva je, za manje od pola veka, prešla put od društvene sile koja vedri i oblači do nedeljnog hobija za uske narodne mase (primera radi, manje od sedam odsto stanovnika Francuske ide u crkvu).
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
