U Velikim pričama i drugde pisao sam o raznim rok grupama i pevačima koji su bili aktuelni tokom šezdesetih godina minulog veka. Među njima su od inostranih najvažniji bili Bitlsi, Hu, Kinksi, Litl Ričard, Donovan i Ringo Star, a od domaćih Siluete, Roboti, Zlatni dečaci i Perica Stojančić. Priznajem da bi me grizla savest ako bar jedan svoj tekst ne posvetim najpoznatijem niškom rok bendu Daltoni. Mislim da sa njihovih koncerata i igranki nemam nijedan neopravdan izostanak.
Ne znam odakle im ideja da grupi nadenu ime Daltoni. Nikad nisu javno pričali o tome. Jest da su tih godina u modi bili crtaći i stripovi o razbojničkoj družini braće Dalton sa Divljeg zapada, ali kakve veze oni imaju sa njima!? Čak i da su bili daltonisti po neraspoznavanju boja, to zasigurno nisu kada su u pitanju boje zvuka.
Njihova priča počinje 1963, kada su se kao 16-godišnjaci okupili i počeli sa probama. Vokalno-instrumentalni sastav Daltoni je svoj prvi nastup uživo imao 1965. u svom rodnom gradu, u klubu Indeks. Dakle, tačno pre 60 godina. Kao jedni od pionira jugoslovenske rok scene, oni su pravu zrelost u muzičkom smislu postigli između 1966. i 1969. godine. U tom periodu bili su na vrhu popularnosti.
Kao svi drugi stvaraoci (ne samo u muzici) imali su peh da karijeru nisu gradili u prestonici nego u provinciji, ako Niš uopšte zaslužuje da se u kulturnom smislu zove provincijom. Pre njih u gradu je muziciralo nekoliko solidnih rok sastava, između kojih Srećne ruke, Frape, Srećni dečaci i Crveni đavoli. Daltoni, bend kome sam posvetio ovaj tekst nadmašio ih je u svemu – instrumentalno, vokalno i autorski bili su neprikosnoveni. Zvanično su se razišli 1971. godine. Sledi jedan tipični amarkord i moj nostalgični flešbek.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
