Jugoslovenski urlator: Kako smo zaboravili prvu rok zvezdu?

Postoje ličnosti koje su ostavile značajan i neizbrisiv trag u istoriji neke sfere kulturnog života u nas, a medijski su ostale gotovo nevidljive, pa time i zaboravljene. Tipičan primer je Perica Stojančić, pionir rokenrola u SFR Jugoslaviji. Rođen je 1940. godine u Beogradu, ali je svoje detinjstvo i najlepšu mladost proveo u Nišu. Njegov hendikep je u tome što je tretiran kao provincijalac jer je sredinom šezdesetih godina u Jugi, kao i danas u Srbiji, važilo “pravilo” da ako ne živite u Beogradu za javnost praktično ne postojite. Centralizacija svega i svačega, pa i muzike. Neshvatljivo je i žalosno da se ime Perice Stojančića na internetu spominje sporadično, sa tek osnovnim biografskim podacima i pločama koje je snimio. A početkom šezdesetih bio je jedna od naših prvih rok zvezda. Svaka čast Miletu Lojpuru, njegovom atraktivnom ponašanju na sceni, egzibicionizmu i imitaciji Elvisa na kalemegdanskim plesnim večerima ranih šezdesetih, ali u odnosu na Pericu Stojančića i njegove samosvojne interpretacije rok klasika on sa određene vremenske distance deluje komično, čak karikaturalno.

Napominjem da, što se mene tiče, ovde nema ni trunke nekakvog lokalpatriotizma, već je reč o ukusu formiranom isključivo na osnovu slušanja stranih rok grupa (The Beatles, The Yardbirds, The Pretty Things, The Animals, The Who i dr.) dostupnih na Radio Luksemburgu i gramofonskim pločama nabavljenim u inostranstvu.

Tragajući za publikacijama posvećenim rok kulturi i muzici rokenrola, ime prvog velikog niškog rokera našao sam u nekoliko knjiga enciklopedijskog karaktera. Podrazumeva se da ga je Petar Janjatović uvrstio u svoju “Ex YU rock enciklopediju”. Tu se pominje njegov pevački debi iz 1959. godine u popularnoj emisiji Radio Beograda “Mikrofon je vaš” i kasniji angažman u niškom hotelu Park, kada je postao “lokalna atrakcija”. Autor pomenute Enciklopedije beleži i ugovor sa PGP RTB-om 1962, kada se preselio u Beograd u kome je predstavljen kao “urlator iz Niša”.