“Ja sam još studirao, ona je radila, noću sam joj čitao, A. Fadejeva…” Dobro, uopšte nije bilo tako. Dok sam studirao, nisam ni znao da ona postoji, pa samim tim ni da li je baš u tom trenutku studirala ili radila ili nešto treće. Nije ni važno. Što se A. Fadejeva tiče, prvi put sam njegovo ime čuo tek godinama kasnije, pa sam i tada bio nesiguran da li se zvao A. Fadejev, ili je možda Afadejev. Do danas nisam pročitao nijednu njegovu knjigu, a činjenica da je bio omiljeni Staljinov pisac sasvim je dovoljna da tako i ostane.
Na prvoj godini studija živio sam sa dvoje budućih biohemičara u stanu na Čukaričkoj padini. Sve nam je bilo novo, i grad, i fakultet, pa i tehnike pretvaranja iznajmljenog stana punog tuđih stvari svojim. Među tim otkrićima bila je i činjenica da se majstori za kvarove traže preko sistema Infostana – jedina stvar za koju je Infostan bio koristan, s obzirom na to da nas je uredno “drao” u hiljadama dinara za grijanje koje se nije palilo u mnogim mjesecima.
Bilo kako bilo, reklamirali smo problem i nekoliko dana kasnije stigao je obećani majstor. Slučaj je htio da pomenuti gospodin dođe baš u trenutku kada je jedina osoba u stanu bila cimerka, biohemičarka, jedino žensko od nas troje.
Nakon obavljenog posla, majstor je, s viškom samopouzdanja i manjkom takta, htio da oproba svoj “šarm” na mladoj studentkinji iz Crne Gore. Nije bio otvoreno nasrtljiv, niti je bio grub, ali je bio dovoljno neugodan da ga cimerka brže-bolje izbaci iz stana.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
