Navršile su se dve godine od odlaska Gorana Petrovića. Njegove tekstove za Velike priče možete da pročitate ovde
***
“Čovek je java i san. Java je njegov lik, a san njegov odraz. Prvu od blizanaca ljudi pokazuju. Njom se diče, nju fotografišu, ona im služi za prepoznavanje i legitimisanje. Drugo, ono od sna sačinjeno, ljudi brižljivo čuvaju, često zatvaraju, nekada kriju. Sa njim vode razgovore u dva oka. Od njega strahuju, jer im je poznato da je odraz stariji od lika.”
Ovako je pisao veliki pisac i veliki gospodin Goran Petrović (Kraljevo, 1. jul 1961 – Beograd, 26. januar 2024), jedan od najznačajnijih i najvoljenijih savremenih srpskih književnika koji nas je prerano napustio tačno pre dve godine, u naponu stvaralačke snage.
Njegov odlazak bio je veliki šok za sve, niko to nije očekivao, ni na javi, ni u snu, naročito zato što ga je dobri Gospod prekinuo usred posla. Naime, Goran je uveliko stvarao svoj magnum opus – “Roman Deltu”, kako ga je nazvao, i ta velika pripovedna reka tek je krenula da se grana. Objavio je u “Laguni”, našoj zajedničkog izdavačkoj kući, dva romana “Papir” i “Ikonostas”, nakon dugog ćutanja i izdavačkog posta, i obe knjige su dobile nepodeljenu pažnju publike i kritike.
Goran je, da podsetim, bio pisac koga je podjednako volela i tzv. “stručna javnost” i široka čitalačka publika. To je retkost u domaćoj književnosti gde kritičari, profesori, članovi žirija i ostali gnjavatori smatraju da jedini imaju pravo da određuju šta je dobro a šta loše pisanje a čitaoci su gurnuti na marginu kao nerelevantan faktor i pučina grdna koja ne zna šta je dobra knjiga i talentovan autor.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
