Ivan Fece Firči jedan je od najboljih bubnjara Jugoslavije, Srbije… Ne stavljam „bivše“ Jugoslavije jer poludi kad govore ili napišu „bivša YU“, i to ne samo zbog jugonostalgije. Bio je član legendarnog benda Luna, i naravno Ekatarine Velike. U tom periodu osamdesetih godina snimio je albume sa svima. On svira bubnjeve na prvom albumu Plavog orkestra. On im je predložio da „Bolje biti pijan nego star“ snime u kafiću, live. Ne voli baš o tome. Ali voli da kaže da je svirao i sa Džakartom, Masimom Savićem, Laboratorijom zvuka na Olimpijadi u Sarajevu. Veoma je rano ušao u muziku kao bubnjar grupe Žetva, član je bio i Đorđe Balašević koji je napustio bend odmah posle „razdeljka“, a klinac Firči ostao je u bendu i snimio album koji smatra najgorom pločom od kada je izmišljena struja.
Patentirao je nešto što je revolucija u bubnjarskom svetu – princip štimovanja perkusija, i taj njegov proizvod završio je u bendovima od Madone do Brusa Springstina.
Izuzetno duhovit, oštar, dogovarali smo da se vidimo, da razgovaramo o njegovom životu, mesecima a utanačili pola sata nakon što mu je čovek skakao po šoferšajbni i govorio da treba da bude oteran iz Novog Sada.
Uvek vatren protiv nacionalizma, pa ga begunci od jugoslovenskog rata u Njujorku pamte po smeštaju i prvoj pomoći, a ovde neki po nastupima u „Farmi“ u kojoj je po mnogima imao misiju. Pa i za moju koleginicu A. iz marketinga koja mi na polasku u Novi Sad kaže „pozdravi gospodina“ i citira njegovu izjavu.
Njegova priča počinje ulogom njegove porodice u njegovoj životnoj revoluciji.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
