Godišnjice ikoničkih ikserskih albuma je veličanstveni primer kulture zaborava. Kako nas godišnjice novotalasovskih albuma podsećaju na ogroman značaj koji su ovi bendovi imali ali i kako je hrvatski kapitalizam super stvar. Da se podsetimo da je „grobar pop-rok muzike“ PGP RTB uspeo da za sve ove godine izda samo jedan remaster LP iz onih vremena, Bajaginu „Pozitivnu geografiju“.
Čak ni CD boks-set istog muzičara iz 2011. godine (iz faze PGP, 1984–1990) nije bio sveobuhvatan jer je falio koncertno-studijski „Neka svemir čuje nemir“.
Zato veliko hvala Croatia Recordsu za besprekorna reizdanja Idola, Električnog orgazma, Haustora… i samim tim na očuvanju srpskog kulturnog identiteta. S tim u vezi, da li ćemo ikada moći da uživamo u potentnim (vinilnim) reizdanjima izdavaštva B92, Tom Tom Music, Sorabia Disc, Carlo Records. Ajde, ipak hvala Metropolisu i Mascomu.
Ovih dana obeležavamo trideset godina albuma „Pop Music“, nekada veoma značajnog bečejskog benda Eva Braun iz vremena brzih bendova Srbije i dobrih bendova Vojvodine. Da se složimo u jednom, rokenrol scena ove male, napaćene zemlje bila je najbolja devedesetih. To smo već magistrirali. Sećamo se ovog datuma jer je za trenutak kultura sećanja pobedila tamni vilajet kulture zaborava koja nam je sakrila silne godišnjice – KKN, Darkwood Dub, DLM, Veliki prezir, Dead Ideas, Sunshine…
Običan svet koji je slušao i pratio ovaj bend danas pretežno ima između 50 i 60 godina. Kako su kasnije postali roditelji (jer, devedesete), deca su im blokaderi – štrokaderi, i sumnjivo je da li se pelcer vojvođanskih gorostasa primio na njih.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
