Ima tih priča koje su izrazito duhovite, neko bi rekao i preduhovite, a da zapravo uopšte nisu smešne. Verovatno se u tom krugu može tražiti i sklonost našeg naroda ka (crnom) humoru u teškim, krajnje neveselim situacijama, tek jedna od tih priča je i sledeća.
Na jedan od protesta protiv nasilja koji se odvijaju u Beogradu i širom Srbije ovog proleća i leta 2023. godine došao je i popularni regionalni glumac Goran Bogdan. Njega je doveo Dragan Bjelogrlić, koji je na jednom mitingu, kada je bila i kulminacija protesta, održao govor. Tek, kako su se protesti nastavili, na jednom od tih okupljanja mu se pridružio i kolega rodom iz Mostara, sa popularnošću širom bivše Jugoslavije (Dragan Markovina ga je u tekstu za Velike priče, recimo, nazvao “jedinim istinskim novim Radetom Šerbedžijom”).
I stajao je sa Bjelom, tako, Goran Bogdan u nekom širem društvu koje je počelo da se priseća svih svojih mitinga. Pa je krenulo. Neko se setio Devetog marta, neko protesta 1992. u vreme Deposa, pa se prešlo na drugi deo devedesetih i Đinđićeve šetnje u vreme koalicije “Zajedno”, pa Peti oktobar, pa tako redom sve do protesta “Jedan od pet miliona”, sada već u “Vučićevo doba”, koji su takođe u suštini bili protesti protiv nasilja.
A onda je jedan od prisutnih dobacio: “A ja sam bio i na Gazimestanu!”
Svi su popadali u smeh, naravno. A onda se u priču uključio Goran Bogdan: “Ljudi moji, što je ovo, ja u biografiji imam jedan prosvjed prosvjetnih radnika u Zagrebu.”
Sve može da ima Goran Bogdan, jedini pravi novi Rade Šerbedžija, autentična postjugoslovenska zvezda, osim jedne stvari koja je rezervisana samo za asfalt na ušću Save u Dunav.
“A mi imamo čitav jedan život pobuna”, rekao je Dragan Bjelogrlić u intervjuu za magazin Nedeljnik, kada je i ispričao ovu anegdotu.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
