Usudi i stranputice generacije Z i kasnih milenijalaca poslednjih godina stvaraju fras kod ikserskih roditelja, sociologa kulture i teoretičara medija. Kako je moguće da Brenina snaja napuni pet zagrebačkih Arena, a prenebregavamo da su Buč Kesidi popularniji u Zagrebu nego što su to bili Električni orgazam ili EKV osamdesetih. Stvari su vrlo jednostavne, TV centri SFRJ (Beograd, Zagreb, Ljubljana…) imali su jasnu programsku politiku gde je vladao teror manjine nad većinom. To znači, EKV može a Sinan Sakić ne može na TV. Time se stvorila iluzija da je popularna kultura te dekade bila dominantni narativ ako zaboravimo da su Rokeri s Moravu punili “Lisinski” u Zagrebu kao Aleksandra Prijović arene.
Ne, grupa Alisa ili Košava nisu bile popularni bendovi kako su mediji to postavljali, ali Šemsa Suljaković i Južni vetar jesu. Devedesetih je došlo do zbijanja redova i nikada ni pre ni kasnije nije postojala flagrantnija rok scena u kojoj se eksplicitno stvorila ideja “Mi protiv njih”. Čistićete ulice, proći će i njihovo, bacam kamenje na sistem. Ove pesme su izvele Peti oktobar.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
