Bio je davno tvit (ne mogu da se zakunem da možda nije bio i moj) koji kaže kako ljudi sa engleskog govornog područja u ovo doba, kada se približavaju novogodišnji i božićni praznici, gledaju Love Actually. Eventualno Harry Potter marathon.

A ovde, na govornom području “našeg” jezika, kako god ga nazivali, neka televizija obično pusti seriju “Vratiće se rode”. Sećam se čak i nekih dočeka posttranzicionih godina kada su emitovali dvodelni film “Rode u magli”, koji predstavlja nastavak pomenute serije. Uglavnom, dok su “druga deca” gledala premijera Britanije kako na Badnje veče ide od vrata do vrata u potrazi za ženom koju voli, mi smo ovde gledali kako Ekser i Švaba (Bjelogrlić i Đuričko) idu od biznisa do biznisa. Mahom ne baš tako legalnih.

Gledali smo i (očigledno) voleli i jedno i drugo.

Ali ima nečeg čisto balkanskog u toj Barandi i tom veltšmercu što spopadne tu nekad, posle Noći veštica ili Svetog Luke ili 31. oktobra, kako god ko voleo da naziva ta poslednja dva meseca pred “novi početak”, nešto što u to doba godine tera urednike televizija (i pojedince sa torentima ili starim DVD izdanjima, ukoliko imaju gde da ih “puste”) da se vrate ovoj seriji.

Ima nešto u toj muzici Skaj Viklera, Šabana Bajramovića, Bajage i Loše, u tim mislima što “ka ravnici putuju” u tom nekakvom sabiranju šta ste sve uradili. A naročito u onome šta sve niste.

U tom nekom raspoloženju u kome mi prolazi kroz glavu da je ovaj vikend možda vikend u kome se stvar “lomi” – ili se pušta “Love actually” ili se pušta serija “Vratiće se rode”, pa se to “tera” do kraja godine – u taksiju zapisujem u “notes” na telefonu teme o kojima bih želela da pišem. Semafor traje duže nego ispisivanje mojih ideja, pa mahinalno pogledam ka bilbordu na uglu. Vidim natpis “Poziv” i vidim Mirjanu Joković. Nekoliko dana nakon što sam Mirjanu Joković takođe videla u trejleru za predstojeći film “Živi i zdravi” Ivana Marinovića. I za oba projekta navijam unapred više nego za naše na svetskom prvenstvu. Ili skoro toliko.

Kakve to sad ima veze s “Rodama”?

Ima.