Sve važne stvari o ovom filmu možete (i treba) da pročitate u drugim recenzijama. Poput one da Boyle i Garland ponovo rade zajedno, ili toga da ovo, tehnički gledano, i nije film o zombijima, kao i da od prvog filma nije prošlo 28 godina, već 23.
Ja sam nečim morao da započnem tekst. A to nije uvek lako. Čak ni kada mi se u glavi roje samo komplimenti i bukvalno bi bilo šta drugo (možžžda) bilo bolje od ovoga što sam napisao.
(Da probamo?)
„28 Years Later“ je verovatno najbolji ovogodišnji film i, lako moguće, tu titulu će i zadržati do kraja godine. I da Beograd ima FEST, kao što više nema ni asfaltirane ulice, ovo bi bio taj idealni prototip mešavine „žanrovskog“ i „festivalskog/autorskog“ filma koji u isto vreme priziva i Bergmana (o, da!), koliko i duh „Game Of Thrones“ kroz krstaše i strelce Ričarda „Lavljeg Srca“ i Robina Hooda.
„28 Years Later“ je najbritanskiji od sviju novih (britanskih) filmova. Iako su u njemu (šokantno, ali istinito!) sve belci.
Pročitali ste poslednji besplatni članak. Da biste nastavili sa čitanjem pogledajte planove pretplate
Već imate nalog? Ulogujte se
