Deset godina 18 puta po 24 minuta sa Zoranom Kesićem

Ante Tomić i Dragoljub Draža Petrović se na sajtu Velike priče dopisuju u novoj kolumni “Jesi li video ovo?”

***

Dragi prijatelju Ante,

Malčice sam mamuran dok ti ovo pišem, jer smo sinoć na prigodnoj proslavi obeležili 10 godina od početka emitovanja emisije “24 minuta sa Zoranom Kesićem”, gde si, koliko se sećam, i ti viđen jedanput, a ja sam, pravo da ti kažem, za tih 10 godina tu viđen cirka 18 puta (slovima: osamnaest). Toliko puta ni Vučić nije gostovao u “Ćirilici” na Hepiju jer i Vučić verovatno ume da kaže “ne” kad ga negde pozovu više od 15 puta. Razuman čovek, za razliku od mene.

Gostovao sam u “24 minuta” kao analitičar, to je onaj koji ima zadatak da analizira prethodnu nedelju i pokuša da bude duhovit, pa ga po društvenim mrežama posle napljuju da je totalni antitalenat za duhovitost, muca, mjutav je, ima šprehfeler, cupka nogom i pokušava da bude šarmantniji od Kesića, što je u ravni pokušaja da Jokića odereš u basketu jedan na jedan.

I tako je na toj stolici u čelo Kesićevog stola poginuo mnogi srpski novinar na specijalnom zadatku da pokuša da bude duhovit kao Kesićev analitičar, uključujući i moju malenkost, koja je bila najupornija. A ne biva duhovit lep, nego uporan, valjda znaš za tu mudrost, dragi Ante.

Poginuo sam tamo 18 puta, što bi se reklo “đe god sam bio, svud sam poginuo”, i uvek bih pokušavao ponovo, ponovo, ponovo, čak su mi, da se pohvalim, dvaput rekli da sam bio skoro pa duhovit, da sam na dobrom tragu i da samo nastavim da vežbam, a 12 puta su mi rekli da i nije bilo nešto posebno, ali, bože moj, više sreće sledeći put, dok mi četiri puta nisu ništa govorili što mi je bio dovoljan znak da i ne pitam. Jedino mi je mama uvek govorila: “Ti nisi normalan.”